Букурешт – Већ три недеље интернетом овде кружи једно запаљиво штиво, које, као неку кугу, заобилазе не само политичари већ и сви важнији медији, са читавом армијом својих коментатора и аналитичара. Ради се о отвореном писму које је америчком амбасадору у Букурешту упутио познати румунски политичар Адриjан Северин, човек са солидном каријером. Северин је, наиме, министар иностраних послова, потпредседник владе, председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а и члан румунског и европског парламента. Поврх свега, сматра за једног од твораца стратешког партнерства између Румуније и САД.
У свом писму, сасвим неуобичајеном за румунске прилике, Северин отворено оптужује САД за неприхватљиво „туторство” над Румунијом, за америчко учешће у уништавању румунске политичке и друге елите.
Да би се то писмо разумело на прави начин, неопходно је најпре објаснити једну румунску друштвену стварност.
Румунија је скроз огрезла у корупцији. Дошло се до сазнања да је то рак-рана друштва, његов непријатељ број један. Зато је основано специјално правно тело за њено сузбијање. Главна улога поверена је Управи за борбу против корупције (ДНА). Она је почела да ради пуном паром. На робију су већ отерани један премијер, десетак министара, више десетина посланика и сенатора, мноштво председника општина и окружних већа. Око 5.000 досијеа још чека на ред. Зато су овамо стизале честитке из Брисла, а нарочито Вашингтона.
Све би било лепо и красно да је ДНА био политички неутралан. Нажалост, непобитно је установљено да су четири петине осуђених биле из противничког, левичарског или опозиционог табора и да су изречене пресуде биле оштро политички интониране. Око тог питања се већ дуже време води жустро политичко прегањање. Дакле, у тој ситуацији појављује се „отворено писмо америчком амбасадору”. У њему, без длаке на језику, Северин пише:
„Нема сумње да је домен правосуђа један од домена у којем је румунско-америчка сарадња добродошла. Али, сарадња је једно, а туторство је нешто друго. Нажалост, овде је реч о туторству, као и о коришћењу једног арбитрарног и селективног правосуђа у (гео)политичке сврхе.”
Реч је о томе да „чак у седишту ДНА – установе која је завела систем за сакупљање података стратешких вредности – ради биро америчког ФБИ”. „То тотално одсуство провидности карактерише односе између тог бироа и ДНА… Постоје многе информације да се кривично гоњење лица, која припадају свакојакој румунској елити (поготову политичкој) за дела почињена само у Румунији, имајући везу само са националном својином и која не крше америчко законодавство, али евентуално сметају америчкој геополитици, врши под надзором и упутствима представника САД.”
Пошиљалац писма наглашава да Румуни на то гледају као на „америчко мешање” које води „уништењу домаћег капитала, компромитовању националне елите и блокирању државне администрације”.
Адријан Северин тражи од америчког амбасадора да „представници ФБИ напусте седиште ДНА и да се преселе у лепу зграду амбасаде САД, тамо где им је у ствари и место”.
Аутор отвореног писма скреће пажњу америчког амбасадора на још једну „озбиљну појаву”. У последње време знатан број тужилаца ДНА брзопотезно добија америчко држављанство. Законом је дозвољено двојно држављанство. „Ако је то тако”, пише Северин, „онда значи да кривично гоњење румунских држављана остварују амерички држављани. Ситуација постаје посебно опасна онда када се кривично гоњење тиче румунских политичких лидера.”
Корупција у Румунији је стална брига америчког врха. Нема тог високог америчког званичника који посети Румунију, а да на првом месту не подвуче потребу „неуморне борбе” против корупционаша. У том смислу, амбасада САД у Букурешту често додељује похвалнице онима који агилно раде у ДНА. Једно такво одличје је са великом помпом уручено шефици ДНА Лаури Кодруци Кевеши.
У једном од ретких коментара на спољнополитичке теме (овде се на Русију може бацати дрвље и камење, Немачкој и Француској се може понешто замерити, али када је реч о спољној политици Вашингтона – говори се и пише све само најбоље) из пера публицисте Богдана Тиберија Јакоба наводи се чињеница да Румуни с муком стичу америчко држављанство. Даје се пример чувене гимнастичарке Нађе Команечи, која је на америчко држављанство, и поред све своје славе, чекала пуних једанаест година.
Давање америчког држављанства румунским тужиоцима тумачи се на разне начине. Најчешће се претпоставља да Американци хоће да за сваки случај подстакну своје пулене и осигурају им безбедно повлачење.
Око отвореног писма Северина, који је у последње време и сам постао премет пажње ДНА – због наводног прања новца – створена је завера ћутања. Не оглашава се ни америчка амбасада, нити један од водећих румунских политичара. „Ова ћутња је више него сумњива”, закључује већ цитирани румунски публициста.
