Београд – Србија ће морати у оквиру преговора са ЕУ бар делимично да реформише безбедносни систем и, за почетак, измени Закон о БИА, тврди за „Новости“ Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).
Овај центар је већ почео да ради на моделу закона о обавештајном систему, који доноси и нека сасвим нова решења, попут уједињења војних служби – ВОА и ВБА.
БЦБП је јуче организовао велики скуп о томе какве су Србији безбедносне службе потребне, да би могле да одговоре савременим изазовима, посебно нарастајућем тероризму.
„Један од трендова у Европи је да цео обавештајни систем буде уређен јединственим законом. С обзиром на то да Србија мора да мења Закон о БИА из 2002, који је недоречен и непрецизан, боље би било да направи један закон који ће обухватити и војне и цивилне безбедносне службе“, каже Петровић.
Један од аутора модела је проф. Мирослав Хаџић, председник Управног одбора БЦБП.
„Наш модел предвиђа, осим уједињења војних служби, и обједињавање у један техничко-оперативни центар свих капацитета за примену посебних мера за тајно прикупљање података“, каже проф. Хаџић.
Посебне мере (прислушкивање, увид у телефонске листинге, електронску и другу пошту) у овом тренутку могу да примењују и полиција, и БИА, и ВБА, и неке друге службе, па је самим тим демократска контрола отежана и могућност злоупотреба већа. Нова, посебна агенција, била би само „извођач“, тачније поступала би искључиво по налогу суда.
„Модел предвиђа и формирање Генералног инспектората, као органа Владе, који би био задужен за унутрашњу контролу и цивилне и војне безбедносне службе“, каже проф. Хаџић.
Предраг Петровић истиче и потребу јачања обавештајне компоненте, уз већу сарадњу Министарства спољних послова и БИА. Како каже, после најновијих терористичких напада у Европи, сведоци смо тренда јачања обавештајних служби у циљу боље безбедности грађана.
„У Национални савет за безбедност требало би укључити и Министарство спољних послова, као што је то урађено у многим државама, а оперативне послове руковођења у Бироу за координацију служби безбедности требало би да преузму стручњаци. Сведоци смо великих замерки зато што безбедносне службе имају полицијска овлашћења. У већини земаља оне нису укључене у криминалне истраге, па тако боље могу да се фокусирају на обавештајни рад“, каже Петровић.
Да је безбедносном сектору потребна крупна реформа, пре две године је упозорио и Момир Стојановић, председник Одбора за контролу служби безбедности у претходном скупштинском сазиву.
Његово решење подразумевало је, по угледу на немачки БНД, да се обједине цивилна и војна обавештајна служба у јединствену Обавештајну службу Србије, а контраобавештајни сегмент БИА и ВОА у Контраобавештајну службу Србије.
Трећа компонента био би Републички истражни биро, налик на ФБИ, састављен из УБПОК, Управе за спречавање кријумчарења оружја и дроге (сада у саставу Царине), Управе за спречавање прања новца (сада при Министарству финансија)…
Овај биро имао би полицијска овлашћења, а све три компоненте биле би повезане са Бироом за координацију служби безбедности, који би функционисао 24 сата.
„Мој предлог, међутим, није наишао на подршку неких министарстава, која нису хтела да се одрекну својих обавештајних служби, мада имамо дуплирање посла, трошење енергије и новца“, каже Стојановић.
Он додаје да ако се не редефинише безбедносни систем, домаћим службама остаје само да чувају матурске тестове.
Без контроле
„Не постоји парламентарна контрола над радом Одељења за спровођење посебних мера при Управи криминалистичке полиције. Верујем да су примедбе председника и премијера да су прислушкивани имале основа управо кад је у питању овај сегмент“, каже Момир Стојановић.
В. Црњански Спасојевић, Новости
