Судећи према извештајима домаћих медија и бројних режимских аналитичара поводом новонастале кризе са суседном Хрватском – биће избора. Синоћ тачно у поноћ уведена је забрана уласка хрватске робе у Србију. Ако занемаримо да већина хрватских тајкуна своју производњу обавља и у Србији, где сем тога има монопол над већином великих трговинских ланаца, овај потез није ништа сем јефтин политички маркетинг, таман пред изборе.
Александар Вучић и његови ситни полтрони већ данима пред светом глуме брижне хуманитарце, али не преко своје грбаче већ преко свог гладног и осиромашеног народа.
Захваљујући њиховим ненормалним поступањем у овој ситуацији, не само да су земљу довели у стање колапса, већ су успели без по муке да нам уведу оне санкције којима су нас претходно годинама плашили, да би нас могле задесити уколико скренемо са европског пута.
Ма колико ми немали сипматија према Хрваткој и Мађарској у овом случају њиховим лидерима треба честитати на вођењу националне политике. Без обзира што ни Мађарска ни Хрватска немају потписан уговор о редамисији са осталим земљама чланицама Европске уније, нити азиланти желе да остану у поменутим земљама, лидери ових земаља одлично знају колико кошта један дан бриге о десетинама хиљада азиланата и не пада им на памет да у јеку економске кризе својим грађанима на леђа дотурају и овај апсолутно непотребни терет.
Новац који се издваја за збрињавање избеглица не иде из џепа Европске уније. Иако она, Европска унија најављује помоћ, која узгред није довољна ни за седам дана бриге о азилантима. Примера ради Македонија је за помоћ збрињавања азиланата до сада од ЕУ добила свега 90 хиљада евра. Србију званично један дан бриге о азилантима кошта преко 20 хиљада евра. (1)
Напитање новинара “Политике” упућено Александру Вулину колико кошта један избеглички дан Србију, Вулин одговара: Кошта много, али МИ се не бунимо!
Верујем да милиони оних који пуне буџет Србије, а у њих дефинитивно не спадају домаћи политиканти, не сврстава себе у то “МИ” Вулиново који се не буне. Посебно имајући у виду све теже економско стање у Србији, где плате и пензије сада већ прећутно падају, вероватно да се народ не би превише узбуђивао, али зато рачуни, цене основних намирница, комуналије вртоглаво расту.
Додуше, чак и у случају да хоћемо да се отворено побунимо, не сумњам да би власт дигла оружје на сопствени народ не би ли заштитили личне интересе код западних налогодаваца, које у случају азиланата очигледно већ остварују.
Ниједан европски лидер не жели да прихвати азиланте. Занимљиво је да отворену антизбегличку политику воде управо оне земље које су и изазвале избеглички талас уведећи “западну демократију”. Попут Америке и Велике Британије, чији аналитичари већ сугеришу да је “обавеза” Србије и да Србија мора од себе да начини тампон зону за азиланте, а да ће они радо прихватити десетак хиљада азиланата.
У прилог овоме, већ смо чули поверницу за равноправност Бранкицу Јанковић која је на велика врата увела “могућност насељавања неколико хиљада азиланата у ненасељена подручја по Шумадији”. На жалост, имајући у виду шта садржи споразум о реадмисији, и садашњег стања, трајни прихват азиланата није само могућност – већ реалност.(2)
Први је о томе говорио Александар Чепурин, наводећи да постоји велика опасност од тога да Србија постане тампон зона и да српски политиканти треба да размисле колико је паметна лудачка љубав према Европској унији која очигледно разара националне интересе Србије.
На шта је одмах стигао одговор британског аналитичара Џејмс Кер-Линдзија , који каже:
„То је очигледан покушај стварања анити-ЕУ расположења, а бринем се да би, ако Србија схвати да је број избеглица превисок и да не може да се избори са ситуацијом, шира јавност могла да почне да се пита зашто је Србији препуштено да се бави оним чиме би требало да се бави Унија“. (3)
Линдзи даље наводи да би прихват азиланата у Србији био награђен отварањем поглавља. Он наравно не даје одговор зашто би Србија требала да санира проблеме које је управо Британија изазвала учешћем својих “мировних” снага на Блиском истоку, као ни зашто Србија не би водила националну политику као што то ради Британија, Мађарска, Хрватска и све остале земље Европе. И шта то Србија добија отварањем поглавља од Европске уније?
Управо ово садашње стање у ком се налази наша земља најављено је још пре седам дана, када је у Европском парламенту договорено да ће Србија бити место за концентрацију азиланата.
Након одлуке о затварању мађарске границе према Србији, што је ЕУ благо искритиковала али је уједно и одахнула, високи представник УН , Антонио Гутереш отворено изјавио:
„Потребно је да у Србији брзо установимо капацитете за систематски пријем (избеглица) и вероватно за програм релокације – пребацивања избеглица у треће земље уколико Србија буде примила велики број „, рекао је Гутереш обраћајући се члановима Одбора за спољне послове ЕП.
„Србија ће бити место на које ћемо се концентрисати, то је неизбежно. Ако не употребимо Србију такође као платформу за релокацију – односно пребацивање у треће земље и за враћање у земље порекла – у том случају имаћемо веома велике проблеме.“(4)
Овде треба напоменути још један отворено лицемеран став западних поличара и то у случају бившег француског председника, Николе Саркозија, чија земља је учествовала у свргавању Гадафија, и захваљујући чијој војсци је у Либији сада пустош, а који је рекао:
„Требало би отворити и прихватне центре у земљама северне Африке, као и у Србији или Бугарској, јер те две земље нису у шенгенском простору.“(5)
Дакле, све ово даје јаснију слику на тренутну ситуацију са затварањем граница са Хрватком. Односно, наши политиканти су одлично знали за могуће последице, не само могуће него очигледне. Хрватска као млада чланица Европске уније, дебело задужена код ММФ и Светске банке, не би смела без одобрења Запада да поступа на начин на који је поступила.
Тако да је тренутно наводно препуцавање у ком смо ми као народ једини губитници, унапред договорено а да је “политика” коју тренутно спроводи Вучићева Влада благо речено бесмислена и смешна.
Због затварања граница према Србији од стране Мађарске и Хрватске, ниједна од земаља немају неку већу штету, али зато Србија наставља да трпи, ипак то не спречава Вучића да и даље држи отворене јужне границе и зове азиланте да дођу у Србију где су добродошли.
Резимирајући целокупну ситуацију и бројне несагледиве губитке које ћемо тек почети да осећамо, од његових “зуба које је показао Милановићу”, како наводе режимски медији хвалећи “оштрину“, која додуше није трајала ни читавих 24 сата, јер договори не смеју да се крше, сем маркетиншког трика за лакоумне бираче у наводној, већ изгубљеној , бици за границе све ово је само још једна трагична представа.
———————————————–
1)http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/makedonija-od-eu-smo-za-izbeglice-dobili-90-000-evra/
2)http://www.vaseljenska.com/vesti/u-novoj-fazi-ponuditi-azilantima-ostanak-u-srbiji/
3)http://www.vaseljenska.com/vesti/srbija-ce-morati-da-udomi-veliki-broj-izbeglica/
4)http://www.vaseljenska.com/vesti/visoki-komesar-un-zatrazio-u-evropskom-parlamentu-srbija-centar-za-izbeglice/
5)http://www.vaseljenska.com/vesti/sarkozi-ima-ideju-otvoriti-prihvatne-centre-u-srbiji-africi-ili-bugarskoj/
Весна Веизовић,Васељенска
