СВЕ тањи новчаници увели су нови начин снабдевања широм Србије, а на рафовима је све мање намирница у стандардном паковању, већ се продају на – комад. Трговци се прилагођавају потрошачима, нуде робу према тренутној потреби, па се тако у „шопинг“ иде по два јајета, 50 грама саламе, 80 грама млевеног меса, главицу лука, лимун…

У појединим радњама у унутрашњости у скромним милилитрима купује се и течност за судове и омекшивач за веш. Испод тезге се „на комад“ продају и цигарете, а све више апотека даје лекове „на таблету“. И шницле су све тање, купују се најчешће по комад, два, а месари кажу да им је продаја опала готово за половину.

– Измерим муштеријама и две шаргарепе, колико им треба за ручак, а одавно се пазаре по два јајета или 50 грама најјефтиније саламе, тек да буде довољно за омлет – каже продавачица из једног београдског насеља.

Стручњаци сматрају да су то класични примери пасивне стратегије сиромаштва и пада куповне моћи, као и да се основне потребе домаћинства, нажалост, не задовољавају у потреби у којој је то нормално.

– Нове генерације све мање су ослоњене на економију размене и све мање породица има директну везу са селом, одакле би могла да набавља храну, па ће на тржишту бити све више таквих трендова – каже за „Новости“ социолог Слободан Цвејић. – Штедња на храни и на ономе што је важно за живот врло је велики проблем, а управо је то оно што је у порасту последњих година.

На зеленим пијацама воће и поврће одавно се купује на комад. Купују се по две паприке, десетак кромпирића, или 200 грама пасуља.

– Цео дан је мој колега са тезге поред моје продавао по једну банану – каже трговац са пијаце Зелени венац. – Купују људи да имају бар за дете. Ретко ко пазари килограм, узимају онолико колико им треба за ручак. Цене нису високе на пијацама, увек може да се нађе нешто јефтиније, али док поплаћамо рачуне остане нам пара за пуко преживљавање. И тако из дана у дан.

ПЛАТА У ТАЊИРУ

ПОЛОВИНУ зараде, више од 40 одсто месечних примања домаћи потрошачи издвајају за куповину основних животних намирница. Последњих година, због све већег раскорака између цена намирница и просечних зарада, купује се количински мање хране, прате се акцијска снижења у мегамаркетима и купује се роба којој ускоро истиче рок.

Новости