Благослови моје непријатеље, Господе. И ја их благосливљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским краљевствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звијер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=Ci0Jdd7jqdQ”]
Твој шатор, гдје ни непријатељи ни пријатељи не могу погубити душу моју.
Благослови моје непријатеље, Господе. И ја их благосливљам, и не кунем.
Они су мјесто мене исповиједали гријехе моје пред свијетом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бјежао од мука.
Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја Гордие собом.
Благослови моје непријатеље, Господе. И ја их благосливљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смијали као кепецу.
Кад сам хтио водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали жељезном руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одријешио од свијета и продужили руке моје до Твога скута.
Благослови моје непријатеље, Господе. И ја их благосливљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи ух и још више их огорчи против мене-
да би моје бегство к Теби било бесповратно;
да би се нада у људе искидала сва као паучина;
да би се смирење потпуно зацарио у души мојој;
да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гњева;
да би све своје благо сабрао на небу;
ах, да бих се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.
Непријатељи су ме научили да знам, – што мало тко зна – да човјек нема непријатеља у свијету изван себе. Само онај мрзи непријатеље, тко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи. Заиста тешко ми је рећи, тко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свијету: пријатељи или непријатељи. За то благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје. Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосливља, јер зна. Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих.
Благослови моје непријатеље, Господе. И ја их благосливљам, и не кунем.
Св. Николај Жички и Охридски
