ТРСТЕНИК – Захваљујући археолошкој екипи Београдског Универзитета коју је предводио др Светозар Нани Станковић, откривена је тајна изузетно важног неолитског налазишта на Балкану недалеко од Трстеника.
Археолошка екипа пронашла је током истраживања први зидани храм у историји човечанства у оквиру благотинског насеља, на тргу пречника 30 метара, у његовом центру као засебна грађевина. О овом локалитету снимљене су и три документарне мини серије за програм Радио телевизије Србије 1993 године у режији Слободана Ж. Јовановића.
Према писаним подацима које је сачинила екипа Археолога и др Станковић, Храм је зидан 6000 година пре Христа имао је полу зид одвојен од профаног простора облика пресечене печурке, где су се налазила четири престола постављена тако да показују апсолутни север-југ. У иницијалном делу олтара на дубини од 2,5 метара, налазила се разбијена лобања јелена са роговима постављеним под одређеним углом што је по први пут појава у историји човечанства.
У унутрашњости олтара појављује се цик-цак линија која је уско везана за култ.
Две скулптуре богиње „Велике мајке“ окренуте лицем према западу нађене су у јужном делу Храма. Доњи део скулптура са јако наглашеним глутеима, стилизованим, скраћеним ногама, представља симбол жене прародитељице, док горњи део фигура представља стилизовану главу јелена, симбол мушког принципа. Ове фигуре су оставштина неолитског човека за будућност, која у себи носи комплетну филозофију људске врсте.
Поред пронађених других предмета нађени су и модели зрна пшенице од глине, који су доношени као дарови у Храм, затим алати, сечива, играчке, амулети за заштиту од злих духова. Пронађени су и дарови у облику накита из Пенсилванијских Алпи, што показује да је Благотин био значајан религијски центар, светилиште где се у одређено доба године сакупљао народ целог Балкана односно Европе.
Археолошка екипа је такође утврдила да су се у Благотину правили први хлебови. Овај податак помера старост првог хлеба за 3000 година п.н.е у граду Уру. Насеље Благотин имало је све одлике великог града које се простирало на једдан хектар земље на којој је било саграђено око 100 стамбених објеката, повезаних улицама, које су се сливале ка тргу, према центру Храма.
Благотин није имао бедема па је због тога добио назив „Благотин, град добрих људи“. До сада је истражено само 2,5 одсто овог налазишта, а после изненадне смрти др Светозара Нанија Станковића, стало се са археолошким истраживањима на локалитету Благотин, обустављене су и иноваторске идеје студентских археолошких кампова, док је докторат врсног педагога и научника др Станковића неправедно запостављен и заборављен.
Мештани овог краја Пољне, Велике Дренове, Страгара и околних места, верују да ће у наредном периоду наставити да истражују стручњаци-археолози, да би се до краја открила тајна овог веома значајног историјског локалитета.
Правда
