Крагујевац – Ближи се дан одлуке: хоће ли „Фијат“ остати или отићи из Србије? Ако Влада Србије жели да „Фијат“ остане у земљи, до краја године ће са овом компанијом морати да потпише нови уговор. Првобитни уговор о заједничком инвестиционом улагању потписан је 29. септембра 2008, а параф су ставили директор италијанске компаније Серђо Маркионе и потпредседник тадашње владе Млађан Динкић. Овај уговор је временски ограничен на 10 година и истиче 31. децембра 2018.
Председник Србије Александар Вучић је у мају прошле године, на свечаности у Крагујевцу поводом почетка серијске производње рестилизоване верзије модела „500-Л“, изјавио како се нада да ће пословна сарадња са „Фијатом“ бити настављена и после 2018. Да би аранжман са „Фијатом“ могао бити продужен говори и то што су синдикати у крагујевачкој фабрици аутомобила пре неколико дана потписали нови колективни уговор са руководством мултинационалне компаније који важи три године. Ипак, треба бити опрезан, јер останак „Фијата“ у Србији зависи од много фактора.
У питању је, пре свега, увек турбулентно тржиште аутомобила на којем се сукобљавају највеће компаније из области ауто-индустрије. Да би се, колико-толико, супротставила конкуренцији, групација „Фијат-Крајслер“ преоријентисала се на производњу робуснијих четвороточкаша – „теренаца“, што не иде у прилог крагујевачкој фабрици у којој се још увек монтира времешни „500-Л“. Серијска производња „великог фиће“, подсећања ради, почела је 2012, а нови модел, о коме се одавно прича, још није на видику.
У начелном уговору (без толико помињаних затамњених клаузула), који се од јуче може наћи на сајту Владе Србије, кад је реч о производњи новог модела у Крагујевцу стоји само то да ће заједничко привредно друштво „Фијата“ и наше државе „уложити комерцијално реалне напоре ради започињана производње другог модела“. Тамо где је у верзији уговора који је објављен на сајту владе 2008. године писало да је „Фијат“ обавезан да прави два модела у Крагујевцу, сада стоји – „редакција текста“.
Уколико Влада Србије уопште може да буде равноправан партнер у „послу столећа“, како су медији окарактерисали поновни долазак „Фијата“ у Крагујевац, стари уговор са овом мултинационалном компанијом мораће да претрпи заиста озбиљну редактуру. Јер, осим што је оснивачки улог био мањи, сва остала давања наше државе су била већа.
Сходно уделу у заједничком привредном друштву од 33 одсто, наша држава је, по уговору из 2008, имала обавезу да уплати 231.000 евра оснивачког капитала, а „Фијат“, са већинским уделом од 67 одсто – 469.000 евра. Но, држава се обавезала да у заједничку компанију уложи и „Заставину“ имовину вредну 50 милиона евра, као и да запослење сваког радника подржи са 10.000 евра. „Фијат“ се, с друге стране, обавезао да ће ангажовати најмање 2.433 радника, али је наша држава, опет, била дужна да компанији врати пун износ социјалних доприноса за запослене. Држава је плаћала и усавршавање радника, али се, уместо повећања производње, средином 2016. суочила са гашењем једне производне смене у фабрици коју је напустило око 750 радника. Држава је била приморана и да „гаси“ незадовољство радника који су прошле године, због малих плата, организовали тронедељни штрајк.
Плате радника у Крагујевцу повећане су са 35.500 динара на 42.250, али су та примања и даље три до четири пута нижа од месечне зараде запослених у „Фијатовим“ погонима у Пољској и Италији. Није до краја спроведен ни процес растерећења радника после гашења једна смене, али би се и незадовољство тим поводом могло ублажити када би у фабрици почела производња новог, конкурентнијег модела аутомобила. Од 2012. до 2016. вредност извоза „500-Л“ опала је више од 500 милиона евра – са 1,5 милијарди на 990 милиона, па би у новом уговору, ако га буде, производња новог модела требало да буде приоритет наших преговорача.
Аутор: Бране Карталовић, Политика.рс