Вашингтон — САД се налазе у финансијској блокади након што је без договора завршена вишечасовна политичка драма у Сенату и Конгресу САД. Узрок је тзв. “Обамакер”.
Сенат и Конгрес су наизменично усвајали предлоге буџета, који су се разликовали у само једној тачки, односно у финансирању закона о здравственом осигурању.
Како није било договора, на снагу је ступио престанак финансирања активности федералне владе, чиме ће бити погођен велики број грађана. На принудне одморе иде 825 хиљада од два милиона буџетских корисника.
Блокада владе ће утицати на низ државних активности, од рада судова, до финансирања војске, полиције и свих федералних институција.
Током драматичног понедељка у Вашингтону, прво је Сенат, у коме већину имају демократе, током дана усвојио буџетски предлог који предвиђа финансирање Обамакера, вративши тако буџетски закон на одлучивање у Конгрес.
Конгрес је, након вишечасовних консултација вођа републиканаца, почео гласање синоћ око осам часова и након полусатне дебате изгласао нови предлог буџета, који одлаже финансирање Обамакера за наредних годину дана. За такав предлог је гласало 228 конгресмена, док је 201 био против. Међу онима који су гласали за било је и девет демократа, док је 12 републиканаца гласало против овог предлога.
Пре самог гласања, одиграла се мала партијска драма међу републиканцима, пошто су сенатори такозване умерене струје, коју предводи Џон Бејнер и Џон Мекејн, покушали да издејствују да већина њихових колега ипак гласа за неку врсту компромисног предлога, којим би било избегнут престанак финансирања активности федералне владе.
Међутим, крило које предводи конгресмен Тед Круз из Тексаса, а блиско је конзервативном Покрету чајанка, ни на који начин није желело да дође до договора са демократама, ако не одустану од финансирања закона о здравственој заштити.
Конгресмени које предводи Круз, изјавили су након гласања да назад у Сенат шаљу модификовани предлог буџета, који сада не укида у потпуности финансирање Обамакера, већ га одлаже на годину дана.
Пошто је време до поноћи истицало, Сенат се одмах састао и већ у пола десет, након брзог гласања одбио предлог републиканског Конгреса са 54 гласова за и 46 против, вративши тако своју верзију предлога на ново одлучивање у Конгрес.
Истовремено са гласањем, одвијало се и политичко лобирање, пошто је председник САД Барак Обама телефоном позвао вође републиканаца и демократа у Конгресу и Сенату, апелујући на њих да изгласају буџет којим би била одобрена средства за већ усвојени закон о здравственом осигурању.
Око 23 часа увече, ЦНН је пренео да вође републиканаца нуде преговоре демократама око усвајања буџета, али је убрзо након тога први човек Демократске партије у Сенату Хари Рид за говорницом одбио тај предлог. Након неуспеха потенцијалних преговора, Конгес више није гласао.
У међувремену, председник САД Барак Обама потписао је закон којим се осигурава да ће припадници војске САД и Обалске страже добијати плате током финансијске блокаде владе.
Обама је у видео поруци упућеној припадницима војске САД истакао да ће војници који служе у Авганистану и у другим деловима света бити плаћени.
Након ступања на снагу укидања финансирања владе, две стране могу да наставе преговоре и прекину блокаду у тренутку када дође до договора о буџету и финансирања Обамакера.
Америчка влада је последњи пут, због неусвајања буџета, била блокирана три недеље крајем 1995. године.
800.000 на принудном одмору
Бела кућа је ноћас наредила затварање америчких федералних служби пошто Конгрес, у коме већину имају републиканци, није постигао компромис о буџету, јавиле су агенције.
Пошто предлог буџета у Конгресу није прошао, више од 800.000 запослених који плату примају из буџета мораће на принудне одморе.
“Федералне агенције треба да, у недостатку буџета, спроведу план обуставе активности”, рекла је Силвија Бервел, директорка Канцеларије
Беле куће за буџет.
Истраживачка компанија ИХС проценила је да ће делимична финансијска блокада америчке владе ће коштати САД најмање 300 милиона долара дневно у изгубљеном бруто друштвеном производу (БДП).
Иако је то можда само делић економије вредне 15.700 милијарди долара, негативне последице финансијске блокаде владе ће, уколико потраје, вероватно расти, будући да подрива поверење и потрошњу предузећа и потрошача, јавља њујоршка агенција Блумберг.
ИХС процењује да би, у случају једнонедељне блокаде владе, његова прогноза привредног раста САД од 2,2 одсто за последњи квартал била смањена за 0,2 процентна поена, а да би тронедељна блокада владе, попут оне из 1995-1996. године, умањила амерички БДП за између 0,9 и 1,4 процентна поена.
“Владина потрошња погађа сваки аспект економије, а застој у потрошњи, више него директни губитак прихода, ризикује да угрози поверење инвеститора и пословних људи, на начин који може озбиљно да наштети привредном расту”, изјавио је главни стратег компаније “Џени монтгомери Скот” из Филаделфије, Гај Леба.
Забринутост да би финансијска блокада владе могла угрозити привредни раст узроковала је јуче оштар пад акција, при чему је индекс С&П 500 пао за 0,6 одсто на 1.681,55 поена на затварању берзе у Њујорку.
Танјуг
