Блокирани рачуни 255.507 грађана док сваки пети радник не прима плату!

Само за месец дана чак 7.030 нових случајева где власници текућих рачуна не могу да измире своје обавезе.

Сваки пети радник у Србији не прима плату или му зарада касни неколико месеци. Од фирме месечно 35.000 људи добија мање од 21.000 динара, колико износи законски минималац. Свакодневно многи остају без посла.

– Тражим посао већ годину и по, немам никаквих примања. Доскора сам могла да отплаћујем рату кредита за аутомобил од 120 евра, сад више не могу, потрошила сам уштеђевину – прича Душица Ђ. из Крушевца.

Ова четрдесетдвогодишња жена живи од онога што јој дају родитељи пензионери.

– Из банке ме свакодневно зову, два месеца већ не плаћам рату, а после три године, колико сам отплаћивала кредит, помирила сам се са тим да ће ми одузети кола. Рачуне ми плаћају моји, код њих се и храним. Да није родитеља, не знам како бих – каже Душица.

Она се суочава са оним са чим и многи у Србији – с немогућношћу плаћања обавеза на време за кредите, отплату дозвољеног минуса…

Иако кашњење грађана у измирењу пристиглих обавеза бележи приличан раст, у Србији није ни у најави доношење закона о личном банкротству, који би дужнике довео у нешто повољнији положај у односу на повериоце, банке у овом случају.

– Лични банкрот је институција одавно позната у западним, уређеним економијама, али у земљама бивше Југославије још увек представља мисаону именицу, осим Словеније, која је овај закон увела пре неколико година, а недавно је то учинила и Хрватска – каже Дејан Гавриловић из Удружења “Ефектива”.

Лични банкрот се проглашава када дужник више није у могућности да редовно отплаћује своја дуговања. Тада долази до пописивања целокупне имовине и евентуалних прихода дужника.

– Он добија старатеља, нешто као стечајни управник код фирми које прогласе банкрот, који затим управља приходима дужника, односно оставља му за потребе живота законски минимум (једну трећину плате), док се остало продаје ради намирења дуга повериоцима – указује Гавриловић.

Шанса кроз банкрот

– Грађани се кроз лични банкрот не доводе до економског уништења, већ се покушава њихов финансијски опоравак кроз задржавање дела имовине и прихода у циљу потпуне отплате дуговања – каже Гавриловић.

Данијела Нишавић

Блиц