ЗАГРЕБ – Највећа хрватска компанија Агрокор у великој је борби како би пребродила проблеме с финансијама, а судбина те компаније зависи од Сбербанке, која је у власништву Русије, што Владимиру Путину даје индиректну моћ над комапнијом одговорном за 15 посто БДП-а Хрватске, наводи Блумберг у данашњој анализи.
Путин и његови политички савезници у региону осећају се охрабрени у свом притиску да повећају свој утицај након избора председника Доналда Трампа у САД-у и успона популистичких покрета у Европи.
Агрокор је, како се наводи, можда превелик да би пропао.
Са 60 хиљада запослених у Хрватској, Словенији, Србији, БиХ те Мађарској и годишњим прометом од 6.5 милијарди евра, његова нестабилност могла би покренути друге процесе који би се могли негативно одразити на широј разини.
Зато хрватска влада жели да пронађе финансијско решење које би укључивало и добављаче који чекају наплату милионских дугова од Агрокора, стоји даље у анализи, коју преноси загребачка Н1 тв.
Политичке странке желе да спасу хиљаде радних места у компанији која се развила од скромне цвећаре па све до главног регионалног играча.
Добит Агрокора је пала због све веће конкуренције и зато јер је та компанија превише развукла своје финансије на аквизиције које је куповао задуживањем.
Након што компанија није успела опет да се задужи у јануару добављачи су се забринули, а највећи кредитор Сбербанк је морала да понуди план спашавања како би се покрили дугови.
Агрокоров кредит којим је купио посрнули Меркатор долази на наплату 2018. Обвезнице и деонице су се срушиле у протекла два месеца, а није помогла ни оцена кредитног рејтинга агенције Моодy’с.
Из Агрокора поручују како одрживост компаније није упитна.
Реструктурирање дуга од 3,5 милијарди евра је неизбежно ако Агрокор не буде могао да плаћа своје обавезе.
Највећи ризик за финансијску штету имају Canada Pension Plan Investment Board и Invesco Ltd, јер би Агрокор дуг према њима требало да покрије у 2018. години.
Према неким показатељима постоји шанса да Агрокор према њима не изврши преко 20 посто обавеза.
Такођер шеф Агрокора Ивица Тодорић можда ће морати да преда барем део од 95 посто свог удела у компанији.
Две велике руске банке (обе у власништву државе) држе више од трећине укупног дуга Агрокора.
Кад је руски амбасадор у Хрватској Азимов казао да Русија можда неће помоћи Агрокору да рефинансира своје обавезе осим ако не буду ”сарађивали”, чинило се да проблеми нису били само финансијске природе.
Још се не зна је ли Азимов случајно казао нешто што није требао или је то био само увид у игре моћи Русије.
Због ове изјаве чак је и Сбербанк тражио додатно појашњење од Азимова.
Сбербанк се према јавности представила као ”добри полицајац” насупрот Азимову који је испао ‘лош полицајац”.
Шеф Сбербанка је изјавио како чине све да би помобгли компанији да преживи ово раздобље.
Но, то би могло и коштати Тодорића који би могао бити присиљен да преда део контроле над компанијом у руке Руса.
Без помоћи Владе једина могућност за Агрокор је продаја неких од својих фирми.
У комапнији размишљају о продаји Јамнице, али потенцијални инвеститори би могли куповати и испод реалнце цене управо зато јер је Агрокор у проблемима, закључује се у анализи Блумберга.
Танјуг
