Велики хришћански празник Богојављење обележава се данас, када ће широм Србије бити организована традиционална пливања за Богојављенски крст.
Централна свечаност обележавања Богојављења и традиционално пливање за Часни крст одржаће се на Ади Циганлији, а празничну литургију у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду служиће патријарх српски Иринеј који ће првом ко стигне до циља уручити Богојављенски крст од леда, који је сачињен од прошлогодишње Свете водице.
Весна Марјановић из Етнографског музеја објашњава да се Богојављањем завршава циклус Бозићних обичаја, а да важну улогу има вода.
Каже да је народ посебно период од Божића до Богојављења сматрао тешким и опасним временом, поготово ноћу, тако да су разни обичаји, мали ритуали обављани како би се породице заштитиле од злих сила и демона.
Према њеним речима, поред црквених ритуала, породице и даље у неким селима упражњавају одређене обичаје.
Као пример даје најновија етнолашка истраживања у Шумадији где, како каже, из наратива можемо да сазнамо шта је било вазно у прошлости и шта се сачувало до 21. века.
“Сви истичу ритуално умивање на Богојављање са богојављенском или изворском водом. Наводи се и умивање преко секире или улазак у кућу кроз три корака, али мора да се пређе секира како би се пресекло зло и ушло у ново, ‘крштено’, време које је подобно за живот”, рекла је Тањугу Марјановић.
Када је реч о Цркви, она каже да је обичај да се тај дан благослови вода која је посвећена крштењу Исуса. Народ одлази у Цркву и узима воду за коју се и дан данас верује да не може да се замрзне, да је лековита и да лечи многе болести.
”Поготово у селима та вода се чува за купање тек рођене деце”, истакла је Марјановић и додаје да је вода остала у народу веома битна.
Када је реч о пливању за Часни крст, она наводи да је према етнографској литератури, бар када се говори о подунавским местима, то био обичај у Земуну између два рата.
”Ритуал је замро и поново почео да се обнавља негде деведесетих година”, рекла је Марјановић додајући да су пливање за Часни крст почеле да уводе и друге средине где има река, те да је то једна врста новог обичаја везано за Богијављење.
Каже да је обичај који се често помиње у народу и поворке деце са свештеником које певају пригодне песме одлазећи од врата до врата и благосиљајући домаћинства.
Према њеним речима, такви обичаји који су сачувани у култури сећања најстаријих, задржали су се у неким срединама – Срему и Бачкој.
Иначе постоји веровање да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.
Танјуг
