Одмах по нелегалном самопроглашењу шиптарске квази-независности на Косову и Метохији, редакција стручног часописа при ЕПС-у “kWh” направила је анализу вредности овог предузећа. Подаци – запањујући!
|
Из часописа “kWh”, број 410, март 2008. година, део други (први прочитајте овде)
Онај ко има енергетске ресурсе има и осигурану економску будућност своје заједнице, а Србија у том погледу може да буде сасвим спокојна с обзиром на геолошке резерве угља које има на Косову и Метохији. На тлу Космета лежи 76 одсто резерви угља у Републици Србији које се сматрају респектабилним не само у балканским него и у европским оквирима. Реч је о укупно 14,7 милијарди тона геолошких резерви, од којих више од десет милијарди тона може ефикасно површински да се експлоатише. У југоисточној Европи налазишта лигнита на Косову и Метохији већ су виђена као главни ослонац регионалног електроенергетског развоја. Тако су и почеле припреме за њихово коришћење. Нажалост, засад, без учешћа Београда и Електропривреде Србије. Но, Србија, и ЕПС, не одричу се ове своје имовине. Са таквог полазишта представници ЕПС-а и тумаче вредност косметског лигнита.
Косовски басен тек начет
Бошко Буха, директор Дирекције ЕПС-а за производњу и један од најистакнутијих електроенергетских стручњака са Косова и Метохије, одговорио је на питање новинара прошлога месеца, поводом проглашења „независног Косова“: Вредност резерви косметског лигнита може се проценити на основу количине топлотне енергије коју може да даје и цене електричне енергије која се може произвести од тог угља. Према сада важећој просечној цени киловат-сата од пет евроценти, а на основу удела угља у његовој производњи, можемо рећи да се од њега може добити електрична енергија вредна чак хиљаду милијарди евра! Ако би се изградило 10.000 мегавата нових термокапацитета, што је оптимално највише могуће с обзиром на ограниченост водних ресурса, косметског угља било би довољно за производњу електричне енергије у следећих 150 година.
Косовски басен тек је начет, а у метохијски се није ни ушло. Од почетка прошлога века, нарочито од шездесетих година, када је кренула масовна површинска експлоатацијa угља, искоришћено је само око два одсто резерви косовског басена. При томе, лигнит као гориво користиле су две термоелектране укупне инсталисане снаге од око 1.500 мегавата.
О томе у чему се све састоји вредност косметског лигнита за наш лист говорио је мр Ивица Јаковљевић, директор Сектора за производњу угља у Дирекцији ЕПС-а за косметска предузећа. Истакавши да је реч о огромним количинама угља, које ће засигурно одређивати укупне домете економског развоја југоисточне Европе и да свако умањивање значаја тих резерви може да има само неенергетке циљеве, он је навео да је једна од најважнијих карактеристика косовског басена то што има веома повољне услове за површинску експлоатацију. Суноврат производње – У највећем делу косовског басена – навео је Јаковљевић – развијен је само један компактан угљени слој. Његова просечна моћност износи 41 метар, а максимална достиже и до 110 метара. Да би се откопала једна тона овог лигнита, мора просечно да се отклони само 1,8 кубика јаловине, што је, рударском терминологијом казано, веома повољан коефицијент откривке. Такође, косовски лигнит одликује се просечном топлотном моћи од 7.200 килоџула по килограму, као и веома ниским садржајем сумпора, испод један одсто. На питање зашто Површински копови „Косово“ од доласка међународне мисије у Покрајину не могу да произведу довољно угља за рад обилићких термоелектрана, Јаковљевић је рекао да је то очигледна последица протеривања Срба и осталих неалбанаца 1999. године. Тада је са копова протерано 4.000 радника који нису Албанци, међу којима и око 500 исокообразованих стручњака, највише инжењера. Производња је, дакле, морала да се суноврати.
И „Косово Ц“ у функцији исељавања. – Приштина намерава да све смести у окружење „Косова Б“, захватајући тако највећи део простора на коме живи српска заједница.
Пише: Анка Цвијановић,
Iza svakog rata su interesi u pitanju
Iza svakog rata su interesi u pitanju