Богићевић дугује за порез, а држава му даје субвенције

Концерн “Фармаком”, један од највећих пореских дужника у Србији, који је у власништву Мирослава Богићевића, само у 2014. години добио је од државе субвенције у вредности од 100 милиона динара (око 853.000 евра), показује истраживање Истиномера. Према подацима које је Истиномер добио од Управе за трезор, предузећа у директном власништву Концерна “Фармаком” прошле године добијала су новац од Министарства енергетике, Министарства пољопривреде и Управе за аграрна плаћања. Иначе, Истиномер је у својим ранијим истраживањима објавио да су фирме Мирослава Богићевића на име државне помоћи мале вредности (“де минимис”, субвенције до 200.000 евра) од 2011. до 2013. добиле 12,5 милиона динара (око 140.000 евра).

Истиномер је у више наврата покушавао да дође до саговорника из Комисије за контролу државне помоћи, која је од 20. јануара прешла у надлежност Владе Србије, али нико из новог, али ни из бившег руководства, није одговарао на наше позиве.

Упркос Закону о контроли државне помоћи, којим се забрањује додељивање државне помоћи привредним субјектима у тешкоћама, порески дужници и те како уживају привилегије субвенционисања. Даваоци државне помоћи (министарства и државне агенције и фондови) очигледно не проверавају са Пореском управом пословне успехе фирми или их не уважавају при одлуци о субвенционисању.  Посебан проблем јесу и предузећа у реструктурирању. Према подацима Министарства финансија, од 2011. до 2013. држава је за одржавање ових предузећа дала више од 15 милијарди динара (око 137 милиона евра). Иако је смањење  субвенција било једно од већих предизборних обећања владајуће Српске напредне странке, анализа Истиномера показује да се државна помоћ додељује несмањено, а да се новац пореских обвезника врло често даје предузећима највећих пореских дужника без икакве контроле.

Очигледна је и нетранспарентност у раду свих давалаца државне помоћи, која се огледа у чињеници да ниједна државна институција нема евиденцију свих појединачних субвенција. Од Комисије за контролу државне помоћи Истиномер је добио евиденцију појединачних корисника “де минимис” државне помоћи (помоћ мале вредности).  Како кажу у Комисији, “не могу да воде евиденцију велике државне помоћи, јер немају софтвер  за то”, иако имају законску обавезу. Због тога смо податке потражили од Управе за трезор, од које смо по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, добили трансакције државних предузећа са линије 45 (субвенције у привреди, пољопривреди, субвенције за железницу, за путеве, субвенције у областима туризма и културе, као и остале субвенције).

Одговор Комисије за контролу државне помоћи

Чак и да су додела и контрола државне помоћи транспарентне, остаје питање због чега поједине компаније уопште добијају субвенције. Такође, јавности није познато какви су ефекти додељене помоћи.

Деканка београдског Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) Ана С. Трбовић истиче да је погрешно државну помоћ давати за санирање губитака, посебно ако се ради о предузећима за које има више смисла да се приватизују, односно оним која, како каже, обављају услуге које се свакако не би приватно појавиле на тржишту.

“Треба субвенционисати, на пример, “Поште Србије” да би писмо могло да дође и у мање насељена места, али не и да то предузеће има у власништву хотеле и бави се туризмом. Могу да се у ограниченом периоду и уз јасан план субвенционишу и одређена предузећа која имају социјалну улогу као битан послодавац и зато је ЕУ дозволила наставак субвенција за “Железару”, али тражила и план реструктурирања и наметнула рок“, наводи Ана Трбовић за Истиномер.

На питање каква је пословна логика да предузећа која не измирују своје обавезе према држави добијају помоћ од ње, економиста Драгутин Драгојевић одговара да је то последица несинхронизације између државних институција.

„Неко министарство, на пример, не би смело да да новац некој фирми која на време не испуњава обавезе према држави“, каже Драгојевић.

Законом о контроли државне помоћи забрањено је додељивање државне помоћи привредним субјектима у тешкоћама.

„Један од показатеља да је предузеће у тешкоћама јесу и неизмирене обавезе према држави. Други показатељи су дуговања према добављачима и запосленима. Ово јасно показује да се она предузећа која не измирују своје обавезе према држави не смеју субвенционисати“, додаје Драгојевић.

Професорка Ана Трбовић за Истиномер каже да је велики проблем у Србији то што се државна помоћ не прати ни системски, ни координисано.

“Тако се догоди да одређено предузеће или организација добију помоћ са више страна, понекад чак и за исти пројекат. Државна помоћ је и опраштање дугова за комуналне рачуне или неплаћање пореза и све треба објединити и пратити, с тим да циљ не треба да буде политички или неефикасан вид социјалне политике. Правила ЕУ смо у обавези да прихватимо у процесу приступања, али их треба гледати и као начин да се буџет троши одговорније и у функцији економског и друштвеног развоја“, наводи професорка Трбовић.

Правила ЕУ предвиђају и да се државна помоћ, пре свега, усмери на истраживање и развој. Ситуација у Србији је потпуно супротна. Из Извештаја Министарства финансија види се да убедљиво највише државног новца одлази кроз субвенције у сектор пољопривреде, па је  у 2013. години  за ове сврхе додељено 26 милијарди динара, док се за сектор истраживања и развоја издвојило свега седам милиона динара!

Један закон, више тумачења

Ко је дужан да прати трошење додељених субвенција – на то питање Истиномер је током истраживања о додели државне помоћи од различитих државних институција добио различите одговоре. У Министарству саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре наводе да ни Законом о контроли државне помоћи, али ни подзаконским актима „није прописана обавеза даваоцима државне помоћи да спроводе анализу остварених економских ефеката“. Ово не би било чудно да име закона није – Закон о контроли државне помоћи, али и да одговор Комисије за контролу државне помоћи није потпуно другачији.

„Комисија је овлашћена да одлучује о дозвољености пријављене/додељене државне помоћи на тај начин што утврђује да ли је предметна државна помоћ у складу са правилима за доделу државне помоћи, односно да ли су испуњени услови за доделу те помоћи. Међутим, одговорност о оправданости доделе државне помоћи, оцена остварених економских интереса, као и остварење пројектованих циљева су на даваоцу државне помоћи, који је располагао јавним средствима“, наводи се у писаном одговору Комисије.

Ана Трбовић наглашава да би превасходни циљ државне помоћи требало да буде исправљање мана тржишта и обезбеђивање равномернијег, одрживог и социјално инклузивног развоја.

„Паметна политика државне помоћи огледа се у подршци истраживању или грантовима за иновативна предузећа, или за посебне програме за подстрек младих, заштите животне средине и слично. Важно је нагласити да је то веома развијена политика ЕУ и да ми пратимо правила која захтевају и одређена ограничења како да државна помоћ не утиче прекомерно на тржиште и створи нелојалну конкуренцију“, закључује Ана Трбовић.

И Савет о Богићевићу

И Фонд за развој је додељивао кредите Концерну “Фармаком”, о чему је Савет за борбу против корупције писао у свом извештају из јула 2014. године.

„Велика овлашћења појединаца у расподели средстава Фонда за развој Републике Србије и одсуство контроле трошења тих средстава, доводе до корупције великих размера. Директно кредитирање по изузетно повољним условима, конкретних правних и физичких лица, изузетно је подложно разним утицајима. Ти утицаји су најчешће политичке природе, која је и највећи генератор корупције. Утицајни појединци имали су привилегију да дођу до јефтиних кредита, независно од пројекта који се финансира“, наводи се у Анализи о политичком утицају на доделу средстава Фонда за развој Савета за борбу против корупције.

Савет истиче да је Фонд за развој требало да јефтиним кредитима подстакне већу производњу, извоз, запосленост и равномеран регионални развој. До тога није дошло, јер како оцењује Савет, „повољни кредити су дељени привредним субјектима који су се уместо производњом и извозом, у приоритету бавили трговином и великим увозом“.

Весна Радојевић, Истиномер.рс