Да је у Србији све политика, па чак и економија, потврђује пример Мирослава Богићевића и његовог “Фармакома”, који је са променом власти 2012. године од привредног дива преко ноћи стигао до просјачког штапа.

Такав сценарио неминовно намеће сумњу да је ова компанија, која је запошљавала 3.500 људи, уместо на стабилним економским основама, била на климавим политичким, које власт СНС није хтела да подупре. Наиме, нестале су субвенције, финансирање из Развојног фонда, банке су за некад првокласног клијента од државне важности за ДС затвориле врата за кредитирање, па се Богићевићево пословно царство очас расуло у парампарчад. Богићевић: Моје компаније су доведене на руб пропасти и продају се будзашто – знам где је то одлучено

Богићевић: Моје компаније су доведене на руб пропасти и продају се будзашто – знам где је то одлучено

Све ове повластице уместо њега сада користе неки нови бизнисмени, док је он пред банкротом. Пошто за њега нема више новца из државних јасли, некада моћни “Фармаком”, по извештају Агенције за привредне регистре, прошле године понео је неславну титулу највећег губиташа у држави, са минусом од чак 58 милијарди динара. Због оваквог стања његове компаније се продају у бесцење, а он је од угледног привредника дошао на ниво затвореника и особе са којом није исплативо пословати.

За професора економије Млађена Ковачевића овакав суноврат Мирослава Богићевића није изненађење.

– У Србији велике бизнисмене ствара политика. Тако је од Богићевића власт ДС направила успешног привредника, одобравајући му високе зајмове и поред ниског нивоа капитала. Са њиховим силаском са политичке сцене сишао је и он јер је као морнар остао без мора. Таква судбина ће задесити и ове новостасале тајкуне који су изашли из скута ове власти, који сада купују те његове фирме, када се промени власт. Најгоре је што те њихове везе са политичарима плаћају порески обвезници Србије јер су многи кредити одобравани без гаранција, па се новац у пропалим банкама мора надокнадити. Слична је ситуација и са пореским дуговима – каже Ковачевић за „Блиц”.

ШТА КАЖЕ ТАЈКУН

Компаније ми продају будзашто

Мирослав Богићевић се слаже са констатацијом да су он и његова компанија највећи губитници промене власти.

– Моје компаније су доведене на руб пропасти и сада се будзашто продају јер су у стечају и банкроту. Такав сценарио је направљен у политичкој кухињи и ја сам га предвидео још 2012. године. Рекао сам да ће се фирма најпре обезвредити, да ћу ја бити ухапшен и проглашен криминалцем и да ће се на крају све фирме продати будзашто. То се и десило, па су из банкрота продате млекара, ливнице у Гучи и Пожеги, а рудник “Леце” је дат на располагање фирми која је основана за један евро и има једног запосленог. А све пословне недаће су почеле 2012. године, када су по налогу политичара Финдоместик и Збербанка блокирали рачун фирме – каже Богићевић.

Он додаје да је компанија у стечају јер нема прихода, који су у 2012. били 550 милиона евра.

– Прихода више нема јер је неки политичар рекао да Богићевићу треба да се заустави пословање. Имам и записник где је то одлучено и ко треба да преузме бригу над предузећима. Имовину “Фармакома” 2012. најугледнија светска кућа проценила је на 400 милиона евра, а имовину рудника и рудна богатства на 2,5 милијарди долара. Јасно вам је зашто се фирме сад доводе до банкротства јер неко ко је близак власти све то хоће за јефтине паре да узме. А што се тиче мог кредитног задужења, оно је 250 милиона евра – каже Богићевић.

Развојни пут

– 1989. године Богићевић почео приватни бизнис са апотеком

– од 2003. до 2008. купио највећи део државних предузећа, и то: Пољопривредно-индустријски комбинат “7. јули”, шабачку „Млекару”, „Ливницу Пожега”, Руднике и топионицу „Зајача”, Индустријски комбинат „Гуча”, Фабрику акумулатора „Сомбор”, „Зорку – Стандард” и „Зорку – Развој и инжењеринг”, руднике „Гајића стена” и „Дрво-Флуорит”, рудник „Флуорит-Равнаја” и рудник олова и цинка „Сува руда” из Рашке и рудник „Леце”.

Блиц