Боље рат него пакт! Годишњица војног пуча 27. марта 1941. године иза кога је стајала британска тајна служба

Београд — Навршава се годишњица пуча извршнеог 27. марта 1941. године који је одредио судбину Југославије и трасирао пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб”. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је “Југославија пронашла своју душу”.

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта.

У име краљевске владе, после мучних преговора, а након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају, и да се никаква помоћ од савезника не мозе добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту, потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић.

Намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић уклоњено је, а малолетни краљ Петар ИИ проглашен је пунолетним, док је кнез намесник послат у прогонство.

Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе углавном ваздухопловних официра као и појединци из редова јединица гарде.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али је неподељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић, а истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.

Није потпуно расветљено, али је опште прихваћено уверење, међу страучњацима, да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, пре свега Лондона, али по свему судећи и Москве.

Генерал Мирковић није ни крио контакте и сусрете са Маплбеком, или Кемпеблом.

С друге стране, потпуно је несумњиво да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пуч, извесно, био и израз расположења великог дела народа.

Генерал Симовић је уз положај начелника Главног генералштаба, преузео и улогу председника владе. Слободан Јовановић, угледни правник, академик, први пут је добио и некакву политичку функцију, изузимајући можда “Српски културни клуб”.

Изгнани кнез Павле, иако потпуни англофил, тертиран је од британске ратне владе грубо. Првобитно је био заточен дубоко у унутрашњости Кеније а касније му је дозвољен боравак у Јужној Африци.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено су примиле вест о државном удару.

Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске.

Југославија је раскомадана а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску.…

Последњих година судови у Србији рехабилитовали су неколико учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.

Окружни судови у Београду, односно Нишу, донели су решења о рехабилитацији Драгише Цветковића, Слободана Јовановића, Живана Кнежевића, а Виши суд рехабилитовао је кнеза Павла.

Његови посмртни остаци пренети су октобра 2012. у породичну гробницу Карађорђевића у крипти храма Светог Георгија на Опленцу.

Земни остаци Слободана Јовановића сахрањени су у Алеји заслушних грађана у Београду, децембра 2011. године.

Маја 2013. године, и несрећни краљ Петар ИИ сахрањен је на Опленцу.

Танјуг