Болнице постале логори!

Због драматично лоших услова, поједине српске клинике требало би прогласити нефункционалним. Нема тоалета, зидови пуни влаге, бубе шетају по собама, а болесници спавају по ходницима. Многи објекти су у јадном стању.

ПОЈЕДИНЕ болнице у Србији препуне су кадрова за снимање хорор филмова. Оронули и мемљиви зидови, пропали подови, спавање у ходницима и недостатак тоалета само су неки од услова у којима се лече болесници у нашој земљи.

Један од најдрастичних примера је Клиника за педијатрију Клиничког центра Крагујевац. Због недостатка тоалета, малишани су принуђени да иду до суседног улаза у Школски диспанзер или да користе природу иза зграде.

За овај случај надлежни у Министарству здравља, кажу, нису чули!

– То је нечувено. Нисмо знали и проверићемо ту информацију. Одмах ћемо да тражимо извештај од надлежних како бисмо знали шта се дешава. Нико се до сада није жалио на тако нешто. Свака установа је дужна да нас обавести о проблемима – каже за ”Новости” др Периша Симоновић, помоћник министра здравља.

Како су нам рекли у КЦ Крагујевац, док се не изгради нови објекат, најмлађи пацијенти су принуђени да користе тоалет у оквиру специјалистичких поликлиничких амбуланти КЦ Крагујевац, на споредном унутрашњем улазу у Клинику или санитарни чвор у оквиру простора диспанзера.

Нису ово једини проблеми које има ова здравствена установа. Запослени у Рехабилитационом центру морају да носе непокретне пацијенте на носилима, јер нема лифта. На рукама се преносе и деца и бебе у инкубаторима.

Са нехуманим условима за лечење болесника боре се и многи институти у оквиру Клиничког центра Србије. Неподношљиво лоше услове за рад имају Клиника за тропске и инфективне болести, Клиника за плућне болести и туберколозу, Клиника за урологију, Клиника за неурологију…

Ко би се нашао на некој од поликлиничких служби КЦС, кроз чије амбуланте годишње прође око 350 хиљада људи, не би поверовао да је реч о центру престонице. Огољени зидови пуни влаге. Водоводне и канализационе цеви старе готово читав век. А у тоалетима стравичан призор.

– Припремно одељење за операције је неусловно. Зграда више није функционална – каже проф. др Цане Тулић, директор Клинике за урологију.

Према речима професора Тулића, град је одредио средства за реконструкцију крова, фасаде и прозора, а Министарство здравља ће да финансира сређивање Центра за трансплантацију, који је стар 30 година. Иначе, у овом Центру годишње буде урађено око 50 трансплантација бубрега, што је и највећи број у Србији.

Клиника која је створила најбоље урологе, не само у Србији већ и у бившој СФРЈ, данас више личи на логор него на здравствену установу.

Ништа боља није ни Клиника за тропске болести КЦС.

– У најлошијем стању нам је Одељење цревних инфекција. Није ни чудо, јер наша зграда још мало па ће да напуни 90 година. Институт функционише у пет објеката, а нама би било идеално када би се направила једна мала и модерна клиника – истиче проф. др Драган Делић, директор Института за тропске и инфективне болести.

У српским болницама више није необично ни да пацијенти спавају по ходницима, а негде чак и у тоалетима.

– Врло је могуће да неког привремено сместе у ходник. Дешавало се да болесници дођу и да не знамо шта са њима да радимо. Услови нам нису идеални и потребно је да се среде мокри чворови. Болница је стара, а само изградња нове зграде може да реши проблем – објашњава проф. др Борислав Каменов, в.д. директора Клиничког центра Ниш.

НА ПСИХИЈАТРИЈИ БАШ БОЛЕСНО

ПСИХИЈАТРИЈСКЕ установе дефинитивно се налазе на самом зачељу у српском здравству. Најбољи показатељи ”болесног” стања јесу управо специјалне болнице у Ковину, Београду…

– Зграда у Падинској Скели нам је у катастрофалном стању. Угрожавајућа по пацијенте, јер су подови пропали, а зидови оронули. Није издвајано ни за санацију водовода и мокрих чворова. Неадекватан нам је простор и у КЦС – говори о проблемима проф. др Милутин Ненадовић, директор Специјалне болнице за психијатријске болести ”Др Лаза Лазаревић”.

Новости