Бомбардовање Србије (1): Од НАТО бомби тумор у аманет

Ако је веровати злослутним предвиђањима српских онколога нова година ће донети експлозију малигних обољења, као очекивану последицу НАТО бомбардовања, а према њиховим прогнозама овај талас канцера покосиће око 22.000 живота.

Председник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић тврди да ће 2014. године најмање 40.000 грађана Србије оболети од неке врсте канцера, јер се навршава 15 година од НАТО бомбардовања, када престаје такозвани латентни период и почињу да се појављују први знаци болести услед изложености радиоактивним материјалима.

Он тврди и да се у Институту у Винчи још чува радиоактивни материјал прикупљен у Пчињском округу после бомбардовања. Реч је о целим радиоактивним зрнима која нису експлодирала, а која се чувају у потпуно неадекватним условима, што представља нову опасност по здравље и животе грађана Србије.

Онколог проф. др Миодраг Миша Ђорђевић упозорио је да осиромашени уранијум не изазива само канцер, већ и респираторна обољења и алергије. Уранијум, такође, изазива и неуролошка обољења, проблеме репродуктивних органа, развојне поремећаје…

Међутим, слика и прилика здравља нације изложене уранијумским зрачењем најбоље се види по броју малигних обољења. Подаци Националног института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” још 2007. године упозоравали су на тиху епидемију малигних болести. Код мушкараца је учесталост обољевања од рака простате порасла од 1999. до 2005. за чак 60 одсто, рака мокраћне бешике за 37 одсто, рак дебелог црева за 29, а карцином плућа за 15,5 одсто. Код жена предњачи пораст обољевања од тумора дебелог црева за 25 одсто, плућа за 24, а тумора материце за 17 одсто.

У последњих пет година у Србији је умрло чак 5.000 оболелих од рака, а који нису дочекали радио или зрачну терапију, тврде у Удружењу пацијената “Право на здравље”. Због недовољног броја апарата за зрачење у нашој земљи 1.500 пацијената чека терапије.

“Тај број нисам измислио ја, већ је то податак Министарства здравља о броју оболелих који нису на време зрачени, а јасно је како су завршили. Међутим, мада нам пацијенти умиру, држава у последњих пет година није набавила ни један апарат за зрачење. Кад би пацијент добио потврду, могао би да се лечи и у иностранству, а да му Републички фонд за здравствено осигурање рефундира трошкове. Међутим, без те потврде, људи морају сами да плаћају зрачење код приватника или да чекају месецима на зрачење у државној болници”, каже Мирослав Петровић из овог удружења. Проблем је што у Србији постоји 12 апарата за зрачење, а потребно је бар још толико, кажу стручњаци.

Рак је главни узрочник смрти у свету, а годишње однесе око осам милиона живота. Када је реч о Србији, стопа раста малигних болести се повећава из године у годину и знатно је виша него у земљама западне Европе. Сваке године од ове опаке болести оболи око 30.000, а умре око 19.000 грађана Србије. Наши мушкарци најчешће су боловали и умирали од рака плућа, бронхија, дебелог црева и простате, док су жене најчешће добијале рак дојке, грлића материце и дебелог црева. Иако лекари готово свакодневно говоре како су редовни прегледи најбоља превенција, грађани Србије се из незнања или страха најчешће оглушују на ова упозорења.
Према мишљењу стручњака, фактори ризика за настанак рака могу се поделити у седам група. Прву групу фактора ризика чини наслеђе, затим су ту хормони, метаболички процеси у организму који су повезани са начином исхране, физичком активношћу и стресом. У четврту групу спада имунитет, док у пету групу улази процес старења, а како године утичу на развој малигних болести још је велика непознаница. После тога следе лоше навике појединаца, односно пушење, исхрана, гојазност, стрес. У седму групу фактора ризика спадају канцерогене материје из животне средине, хемијски елементи и једињења из ваздуха, воде и земљишта. Стручњаци сматрају да је последња група фактора, односно човек, чак у 90 одсто случајева крива за настанак малигних болести.
Кроз историју су бележене и различите теорије о настанку рака. Древни Египћани сматрали су ову болест божјом казном, Хипократ је тврдио да тело има четири телесне течности, крв, слуз, жуту и црну слуз, те је веровао да сваки недостатак или вишак било које од њих изазива тумор. Ову теорију прихватили су и Римљани. У неким земљама, пре свега у Холандији и Француској, лекари су током 15, 16 и 17. века сматрали да је рак заразна болест. Стога је прва онколошка болница у Француској морала да буде измештена из града, јер је завладала општа паника да би се зараза раширила међу свим грађанима.
Од тада до данас, много тога се променило, па постоје научници који тврде да ће кроз неколико година толико напредовати у лечењу канцера, да ће га свести на ниво обичне хроничне болести. У овим тврдњама предњаче лекари из САД, који пропагирају лек “ипилимумаб”, помоћу ког су наводно потпуно излечили двојицу пацијената у поодмаклој фази болести. 

Вести