Југ Србије, а посебно Пчињски округ, предњачи по броју оболелих од тумора, а број оболелих се константно повећава. Број оболелих од разних врста рака у Пчињском округу попео се на 16.000, док само у Врању има око 9.000 болесних од неке врсте канцера. Народ сматра да је оближња планина Плачковица, која је гађана осиромашеним уранијумом, извор праве епидемије рака.
Из Друштва Србије за борбу против малигнитета упозоравају да је алармантан раст броја оболелих, а да је директно повезан са присуством осиромашеног уранијума који је бачен 1999. године.
– Нису у праву стручњаци који тврде да епидемија малигних болести у последњој деценији нема никакве везе са 15 тона осиромашеног уранијума које су, за 78 дана бомбардовања, бачене на нашу земљу, углавном на Косову и рубном подручју Пчињског округа – изјавио је на конференцији за новинаре својевремено председник Друштва Слободан Чикарић.
Од 1999. и НАТО бомбардовања до данас у Пчињском округу знатно је повећан број оболелих од неке врсте канцера, мада стручњаци ову чињеницу не могу да директно повежу са осиромашеним уранијумом којим је овде гађано пет локација. Ипак, грађани су убеђени да никад неће рећи праву истину јер би то било аларманто и попримило би облике панике.
Пензионисани генерал Слободан Петковић, стручњак за АБХ (атомско-биолошко-хемијску) одбрану изјавио је да је на девет локација у Србији (не рачунајући Косово) у 12 удара бачено 5-10.000 пројектила са осиромашеним уранијумом, чија је употреба у ратовању забрањена бројним конвенцијама.
– Телевизијски релеј на Плачковици могао је да се сруши и обичном муницијом – навео је Петковић.
Ова планина је 2004. само делимично деконтаминирана јер је, према записнику Радне групе која се тиме бавила, уклоњен само “доступан број пројектила”. Тачан број метака које је НАТО испалио на репетитор на Плачковици се не зна, мада се претпоставља да их је било више од хиљаду.
Према званичним подацима Завода за јавно здравље достављеним Градском већу још 2005, ова установа је у сарадњи са 78. моторизованом бригадом још за време рата сакупила 92 уранијумска зрна и 126 кошуљица. Али, осиромашени уранијум пренет је нешто ближе граду и одлаган у велики оловни контејнер у близини Железничке станице, па одатле после рата транспортован у Институт у Винчу.
Осим Плачковице на југу Србије мапиране су још четири локације на које су НАТО авиони изручили муницију са осиромашеним уранијумом, чији је период распада 4,5 милиона година: Боровац и Череновац код Бујановца, те Рељан и Братоселце поред Прешева. Током протеклих година рађена је деконтаминација ових локација уклањањем заостале муниције а надлежне институције су до пре две године редовно испитивале квалитет воде у околна 32 бунара.
Ержика Антић, директорка врањског Завода за јавно здравље (ЗЈЗ) у неколико наврата је изјавила да су налази воде до били уредни, без присуства честица осиромашеног уранијума. Оно што онеспокојава и брине грађане југа Србије је што нема пара за даље континуирано праћење стања извора и пијаће воде посебно у подножју Плачковице.
– Уђе ли уранијум у изворе воде на планини, директно улази у Врањску или Градску реку која пролази кроз град и улива се у јужну Мораву. На тај начин делом би ушао у систем пијаће воде коју користе из резервоара горњи делови града и појединих села, а највећа опасност је што би ушао преко повртарства и воћарства директно у ланац исхране. Последице би биле несагледиве, рак би био свакодневна појава на југу Србије – написао је својевремено локални аналитичар Никола Лазић.
Доктор Радомир Ковачевић, начелник Сектора за радиолошку заштиту Института “Др Драгомир Карајовић”, изјавио је да су особе које бораве у контаминираним подручјима у великом ризику да оболе од канцера лимфних жлезда, крви, плућа, рака дојке.
– Институт је током 2002. урадио интерно истраживање у рејону Врања. Том приликом дошло се до поражавајућих резултата о контаминацији становништва уранијумом. Показало се да је у групи од 29 испитаника било оних који су контаминирани уранијумом. У једном случају је утврђена енормна контаминираност, а реч је о човеку који је радио на деконтаминацији једног бунара – навео је Ковачевић.
Контаминација животне средине осиромашеним уранијумом и последице биће дуготрајне и многобројне. Осим уранијума који је главни узрочник оболевања од рака на југу Србије је све веће сиромаштво и живот у условима недостојним човека додатно утиче на поспешивање болести.
Мушкарци на удару
Према подацима ЗЈЗ, 1999. године у Пчињском округу на 100.000 становника 194 мушкарца и 173 жене оболели су од неке врсте рака. У преводу, на сваких 515 мушкараца долази један оболео од канцера, док је ова болест дијагностикована код сваке 578. жене. То у пракси значи да је ратне 1999. у Пчињском округу са 220.000 становника регистровано око 700 особа оболелих од неке врсте канцера.
Подаци за 2010. годину (последњи обрађени) кажу да је стопа оболелих мушкараца на 100.000 становника износила је 292 (на 342 човека долази један оболео) а 251 жена (на 398 жена једна са канцером).
