Београд – Током 2015. године, до 13. новембра и терористичких напада у Паризу, званично су потврђена убиства хиљада и хиљада људи у терористичким нападима тих истих радикалних исламиста који су у ноћи између прошлог петка и суботе сејали смрт у престоници Француске. Минималне бројке, које је вероватно потребно помножити са 2 и са 3, кажу да су терористи САМО у најкрвавијим нападима убили 621 човека у Нигерији, 378 у Ираку, 259 у Јемену, 212 у Сирији, 144 у Камеруну, 134 у Турској… И ту долазимо до наше европске срамоте, па и српске срамоте, и несреће да се сви улагујемо онима који су главни кривци за све ово и који стварају нестабилну ситуацију широм света – Сједињеним Америчким Државама.
Зашто српска срамота? Па зато што данас палимо свеће и полажемо цвеће за жртве у Паризу, а реците – да ли смо палили свеће и полагали цвеће испред амбасада поменутих муслиманских земаља? Да ли неко може да пошаље фотографију испред амбасаде Турске, Нигерије, Јемена, Сирије када је требало да буде одавана почаст њиховим жртвама? Хајде пластичније – да ли су Французи палили свеће за наше „колатералне жртве“ 1999. године? Журимо да се поистоветима са баш свим европским вредностима, и то је српска срамота…
Зашто нам сада животи држављана земаља чланица Европске уније буде веће саосећање него кад су током 2015. убијани муслимани? Они код куће имају већу несрећу – радикалне исламисте сваког дана, с којима се ми суочавамо с времена на време…
Срамота је људи да се не сетимо НАТО бомбардовања 1999. – демократске земље шире демократију бомбардовањем – па то је врхунски дебилизам, исти онај који је направио Арапско пролеће, због којег се избегличка криза у Европи сада дешава. Можемо да лупамо глупости попут – „европске вредности“, „европска демократија“ – па то важи само док плата долази редовно на време и док је стомак пун, чим се мало изађе из система – ево нам европских вредности – дављење трогодишње деце у Средоземном мору, протеривање избеглица, дизање жичаних концентрационо-логорашких ограда, паљење избегличких кампова…
Људи, срамота је да кажемо: „Сви смо ми Шарли“ (терористички напад на „Шарли ебдо“ због карикатура пророка Мухамеда), „Сви смо ми Париз“, „Сви смо ми Француска“… а да пре тога нисмо рекли: „Сви смо ми Нигерија“, „Сви смо ми Јемен“, „Сви смо ми Турска“, „Сви смо ми Сирија“, „Сви смо ми Авганситан“…
Зашто је живот једног хришћанина вреднији од живота једног муслимана (и обрнуто кад би овај текст писао верник исламске вероисповести), зашто животи убијених Француза вреде више од живота једне наше девојчице, Милице Ракић, коју су у злочиначкој акцији 1999. убили и ти исти Французи из НАТО-а? То није реално, то није ни по једном богу, и докле год без разлога будемо ценили себе више од других, то не може да изађе на добро. Немојмо да делимо европске вредности, хајде да делимо људске вредности, па да нам сваки људски живот вреди подједнако.
| Терористички напади током 2015. године* | ||
| НИГЕРИЈА, 26. фебруар – Биу, 32 мртвих. 17. јун – Монгуно, 63 мртвих. 22. и 23. јун – Борно, Гујба, Маидугури – 82 мртвих. 1. и 2. јул – Кукава, 145 мртвих. 5. јул – Јос, Потискум – 69 мртвих. 10. јул – Монгуно, 43 мртвих. 20. септембар – Маидугури, 145 мртвих. 14. октобар – Маидугури, 42 мртвих. (Постоје масакри Боко Харама у којима су процењене жртве од 100 до 2.000 убијених (!), које овде нисмо помињали) | ||
| ИРАК, 6. јануар – Ал Анбар, 23 мртивх. 8. мај – Балад Руз, 22 мртвих. 1. јун – Ранди, 41 мртав. 12. јул – Багдад, 29 мртвих. 17. јул – Кан Бани Сад, 130 мртвих. 13. август – Багдад, 76 мртвих. 5. октобар – Багдад, 57 мртвих. | ||
| ЈЕМЕН, 7. јануар – Сана, 37 мртвих. 20. март – Сана, 137 мртвих. 29. јун – Сана, 28 мртвих. 3. септембар – Сана, 32 мртвих. 24. септембар – Сана, 25 мртвих. | ||
| СИРИЈА, 25. јун – Кобани, 146 мртвих, 26. јун – Ал Хасака, 20 мртвих. 4. септембар – Ал Сувајда, 26 мртвих. 14. септембар – Ал Хасака, 20 мртвих. | ||
| КАМЕРУН, 4. и 5. фебруар – Фотокол, 91 мртав. 13. јул – Фотокол, 33 мртвих. 26. јул – Маруа, 20 мртвих. | ||
| ТУРСКА, 20. јул – Суруч, 32 мртвих. Турска, 10. октобар – Анкара, 102 мртвих. | ||
| АВГАНИСТАН, 18. април – Џалалабад, 33 мртвих. 25. мај – Округ Назад, 26 мртвих. 7. август – Кабул, 50 мртвих. | ||
| * Изостављен је већи део терористичких напада током године, поменути су само најтрагичнији догађаји с највећим укупним бројем жртава. Напада је било и у Русији, Кини, Индији… |
ВасељенскаТВ
фото: Ројтерс
ove šuge na vlasti narode moj probudite terajte ih dok nije kasno
Saosećam sa svim unesrećenim porodicama u Francuskoj i Evropi zbog ovog suludog čina. Naravno da saosećam i sa svim drugim navedenim u ovom tekstu zbog svih terorističkih činova u celom svetu. I meni je palo na pamet da se spuštanje zastava na pola koplja u drugim državama nije desilo, koliko se sećam, zbog neopravdanog bombardovanja Srbije od strane NATO pakta! A poginulo je mnogo više ljudi i dece, čak!