Да се подсетимо песме Боре Ђорђевића:
Србијом влада педерски лоби
и мајмун убеђен да је геније.
Пљачкање народа њихов је хоби,
а мајмун болује од шизофеније.
Убедили га да личи на Клунија,
тог издајника српске нације,
ма јебала га Европска унија
и евроатланске интеграције.
У народу се одавно шушка
да му више прија особа мушка,
да му се сада највише свиђа
онај што девојке ретко виђа.
Набеђени Клуни иди па се лечи,
не знаш да саставиш реченицу просту
-преко слушалица шапућу ти речи
када се обраћаш неком важном госту.
Наредили моћни да се Срби газе,
да изгубе себе, да послушни буду.
Твоји ће у затвор, а ти ћеш код Лазе,
да поправе тамо твоју главу луду.
Да ли ћеш смети да идеш пред руљу
када се сазна твоја дијагноза
и да од Србије више волиш буљу.
Фигуре педерис- омиљена поза?
Кретен је кретен, ал’ ти си већи,
с косовском муком муваш испод жита.
Зар није боље јавно рећи
за народ доле боли ме кита.
Лутко на концу, марионето
јеси ли способан да схватиш све то?
Ови око тебе што лову мажњавају
много ће строжије да се кажњавају.
Србија стоји на рубу амбиса
мудро вођена од Телетабиса.
Смешкаш се, не знаш да је народу присела
„помоћ“ гована из Хага и Брисела.
Везан за кревет у изолацији
дајеш највећи допринос нацији,
а обезбеђење нек будно пази
да цео живот будеш у Лази.
Све док мисли да је Клуни
народ не сме да се буни.
Најебасмо ако Борис
помисли да је Чак Норис.
