Борба против малих електрана већ даје резултате: Енергетска заједница послала упозорење српским властима

Енергетска заједница, у којој је Србија чланица, саопштила је поводом свих расправа о изградњи малих хидроелектрана на Западном Балкану да супротстављање локалног становништва инвеститори и власти треба да схвате веома озбиљно, као и да је Секретаријат ЕЗ спреман да посредује у разговорима и захтевима супротстављених страна. ЕЗ се у саопштењу посебно осврнула на Србију од свих земаља на Западном Балкану, уз напомену да тренутно разматра жалбе које стижу управо из Србије.

Још 2006. Србија је ратификовала Уговор о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Албаније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Румуније, Србије и Привремене Мисије Уједињених нација на Косову.

Србија је Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године поставила циљ да ће до 2020. производити 27% електричне енергије из обновљивих извора, позивајући се на обавезу насталу на основу Директиве Енергетске заједнице.

Пошто струја настала у малим хидроелектранама спада управо у ону произведену из обновљивих извора енергије, држава је годинама уназад подржавала и подстицала њихову изградњу, што грађани плаћају кроз рачуне за струју.

Упоредо с порастом изградње МХЕ растало је и незадовољство локалног становништва које живи у близини река на којима су изграђене МХЕ или на којима је изградња у плану.

Енергетска заједница у свом саопштењу посебно истиче да њен Секретаријат тренутно процењује жалбе које се тичу малих хидроелектрана у Србији.

Критике, па чак и протести становништва до сада су се углавном односили на угрожавање животне средине – река и живог света у њима. Ове критике присутне су и даље, не само у Србији, већ и широм земаља на Западном Балкану.

Због тога се јуче огласила Енергетска заједница, уз упозорење да је хидроенергија природан ресурс који треба искоришћавати у разумној мери и у складу с европским правилима, а такође и уз поштовање транспарентности, правне сигурности и уз одговорност.

„Супротстављање локалног становништва изградњи малих хидроелектрана инвеститори и власти треба да схвате веома озбиљно. Секретаријат Енергетске заједнице охрабрује дијалог и спреман је да посредује у разговорима и захтевима обе стране“, наводи Енергетска заједница.

Управо због критика локалног становништва, али и невладиних организација, Енергетска заједница је истакла да уколико постоје значајни негативни ефекти на животну средину – мора бити извршена процена утицаја на животну средину (на људе, биљке, животиње, реке, ваздух, климу, културно наслеђе).

„Пројекат изградње малих хидроелектрана може бити настављен само ако се успоставе мере за то да се избегну, умање или, ако је могуће, уконе главни нежељени ефекти“, наглашава ЕЗ.

Енергетска заједина поручује и да је учешће јавности саставни и неопходни део процедура процене утицаја на животну средину, а то учешће мора бити осигурано и доказано, и напомиње да је непоштовање ове обавезе основ да се оспоре до сада добијене дозволе.

„Обавезу да спроведу ове процедуре имају државне институције“, наглашава ЕЗ.

У саопштењу се напомиње и да ће Секретаријат што пре организовати састанак на којем ће присуствовати сви релевантни актери.

Изградња МХЕ се претворила у кршење прописа

Инсајдер је недавно писао о томе да се изградња већине малих хидроелектрана у Србији претворила у кршење прописа, уништавање река и живог света у њима. Последице су такве јер држава, према истраживању Инсајдера, без јасног плана покушава да испуни циљ да до 2020. године 27 одсто електричне енергије производи из обновљивих извора енергије. У обновљиве изворе енергије, иначе, спада енергија ветра, воде, сунца, биомаса.

Међутим, у пракси највећи проблем је код изградње малих хидроелектрана, јер с једне стране инвеститор мора да добије 20 дозвола за изградњу и услове за заштиту животне средине, док с друге стране бироктратске процедуре су компликоване толико да ни надлежне инспекције не реагују када неко почне да гради без дозволе.

Истовремено, док се с једне стране, у недостатку јасног плана уништава животна средина, с друге стране зарада за инвеститоре је сигурна, јер ЕПС мора од њих, као повлашћених произвођача „зелене енергије“ да купује струју по далеко вишим ценама од тржишне. Један од примера како систем не функционише, док инвеститор гради без дозволе, а инспекција објашњава да је благонаклона због компликованих процедура јесте изградња мале хидроелектране „Јовановићи“ на реци Пањици, у Западној Србији.

Прилог о изградњи нелегалне мале хидроелектране на Пањици погледајте у наставку.

Инсајдер.нет