Борба против све веће цензуре у Србији

Београд — Цензура и аутонцезура данас су једно од обележја функционисања медијске сцене у Србији,оцењено је на трибини “Критичка јавност и притисци на медије у Србији”.

Као лек против те појаве наведено је снажење интегритета новинара, али и развијање канала којима би се најшира јавност упозоравала на штету који јавни интерес трпи због таквог понашања.

Један од инструмената за алармирање јавности о цензури и аутоцензури у медијима је и новопокренути веб-сајт “Цензоловка”, представљен данас у присуству покровитеља и реализатора тог пројекта.

Амбасадорка Аустралије у Србији Џулија Фини, чија је држава помогла “Славко Ћурувија фондацији” да покрене овај пројекат, објаснила је да “Цензоловка” треба да подстакне развој слободних и одговорних медија у Србији.

“Медији морају бити пас чувар демократије и надамо се да ће нови медијски закони омогућити да ово не буде само жеља”, рекла је Фини.

Представљању сајта присуствовао је и бивши члан владе и парламента Аустралије Боб Мекмалан који је говорио о друштвеној улози медија, посебно јавних сервиса у тој држави, будући да су писани медији у највећој мери под контролом медијског магната Руперта Мардока.

Према његовим речима, јавни сервиси у Аустралији имају повеље независности које новинари стриктно спроводе и зато уживају највише поверења грађана, иако немају и највише рејтинге.

“Не могу да кажем да сам увек уживао у томе што се у медијима говорило о мени, али када сте добар политичар од медија ћете добити више него што можете да изгубите, зато што морате да верујете у своје идеје и сопствену способност да их реализујете”, рекао је Мекмалан.

Веб-сајт “Цензоловка”, који је покренут 26. јуна, према речима извршног директора “Славко Цхурувија фондације” Илира Гашија, треба да допринесе да питања која се тичу слободе медија никада не изађу из јавног фокуса и омогућу увођење што већег броја заинтересованих грађана у ту дебату.

“Важно је да ако би постојали медији који бране јавни интерес постоји и јавност која тако нешто тражи. Мора да постоји притисак јавности које ће такве информације тражити од медија”, ракао је Гаши.

Представљање веб-сајта “Цензоловка” било је повод за покретање шире расправе о узроцима и последицама цензуре и аутоцензуре у медијима, а за једног од учесника у дискусији, главног уредника Првог програма Радио Београда Дјорђа Влајића, највећа опасност по српско новинарство је клијентализам, односни улазак медија у клијенстки однос са тајкунима и политичарима због личног интереса новинара и уредника.

Директор и главни уредник агенције “Фонет” Зоран Секулић констатовао је да је слобода медија идеал који се неће никад остварити, али да предстојеће доношење сета медијских закона, уколико се потом буду и примењивали, оставља добар нормативни простор за побољшање медијске сцене.

“Усвајање медијских закона је потребан али не и једини услов за слободно новинарство, јер медијске слободе се освајајају у редакцијама, у главама новинара и уредника, а не добијају се на поклон. Оне зависе од личног интегритета, компетентности и свести о томе да је суштина новинарства јавни интерес а не друштвено-политички рад”, објаснио је Секулић.

Према његовим речима, индукована аутоцензура у Србије је последица политичких и финансијских утицаја или личних интереса на медије новинаре и уреднике, али постоји и добровољна аутоцензура, односно појава да новинари и медији добровољно и без претњи и условљавања пристају на прећуткивање.

“Ми се у медијима још нисмо ослободили синдрома друштвено-политицког рада. Ако је цензура одговорност политике, онда је аутоцензура одговорност самих новинара и медија”, рекао је Секулић.

Танјуг