Шеф европске дипломатије Жозеп Борел је у интервјуу за Ел Паис рекао да све чланице ЕУ треба да се ослободе енергетске зависности од Москве. Али он је признао да до сада није постигнута једногласност земаља учесница по овом питању.
Као алтернативу, Борел предлаже добровољно укидање фосилних горива. И напомиње да би пшеница могла да постане следеће економско оружје за Русију.
Кад год шефа европске дипломатије Жозепа Борела (Жозеп Борел, 74, пореклом из Побла де Сегур, шпанска покрајина Љеида) позове министар спољних послова неке земље ЕУ и пита где се налази, дипломата одговори: „Купујем гас“.
Високи представник за спољне послове био је једна од кључних личности у бриселском хаосу откако су руски командоси крочили на територију Украјине.
Дипломата сматра да је важно да се свих 27 чланица ЕУ ослободе енергетске зависности од Москве. Али он признаје да још није постигнута неопходна једногласност да се уведе ембарго на нафту и гас, захваљујући чему се ризница Кремља свакодневно попуњава.
Као алтернативу, Борел предлаже добровољно укидање фосилних горива. Он такође инсистира на подршци Кијеву оружјем. „О исходу сукоба се мора одлучивати на бојном пољу“, рекао је Борел у четвртак током виртуелног интервјуа за медијску групу ЛЕНА, која укључује Ел Паис.
Кремљ је покренуо сукоб пре скоро два месеца. Шта мислите о томе?
Први руски покушај блицкрига је пропао. Нису успели да заузму Кијев. Морали су да се повуку, промене тактику и концентришу своје снаге у Донбасу. Док не изгубе. Украјинци ће морати да плате високу цену: имају велики број жртава, инфраструктура је уништена, цивили беже или гину. Међутим, планови Русије су пропали. Да видимо како ће проћи следећа битка.
Пре неколико дана сте дали изјаву која је изазвала полемику: „Ратови се или добијају или губе на бојном пољу“.
Када се аустријски канцелар вратио (после недавне посете Москви) и рекао да Путин не жели да преговара и да се спрема за велику офанзиву у Донбасу, рекао сам да сукоб у овом случају треба решити победом на бојном пољу. Логично је.
Ако неко каже да не жели да стане и преговара и наставиће да се бори, онда сукоб треба решавати на бојном пољу. Не разумем зашто људи говоре: „Боже, шта је рекао!“.
Да ли бисте сели за преговарачки сто са руским председником Владимиром Путином?
Проблем је што Путин говори о наставку борбе. Када ће га завршити? Не знам. У међувремену, морамо се обавезати да ћемо подржати Украјинце јер су нападнути. Морамо бити свесни да што више оружја шаљемо, то имамо више обавеза.
Све више се говори о повећању набавке наоружања, тенкова и авиона. Постоји ли ризик да будемо сматрани саучесницима у сукобу?
То је фина линија. Подржавамо једну од страна у сукобу, али не желимо да будемо део њега. Ми дајемо оружје, они трпе последице непријатељстава. Како кажу, дају своје животе. Наставићемо да улажемо напоре, повећаваћемо их, али нећемо бити ратоборни. Само желимо да Украјинци имају прилику да се бране.
Хоћете ли подржати док, на пример, Украјина не поврати Крим?
Има људи који нас критикују и кажу да давање оружја значи продужавање сукоба и изазивање нових смртних случајева и да се томе треба стати на крај. Ако престанете да наоружавате Украјину, онда ће се сукоб окончати. Али шта онда? Зар није важно како се завршава? Питање није само када ће се завршити, већ и како.
Када ће бити уведене нове санкције које ће утицати на нафту и гас из Русије?
Не могу дати датум. Може се само нагађати. Колико знам, предлога још нема, али постоје опције како то најбоље урадити: порез, забрана увоза или можда ирански систем? Многи економисти кажу да би било рационално повећати цене гаса и нафте како би их натерали да траже алтернативне изворе. Ниједан од ових предлога нема једногласну подршку. Ово је питање којим треба да се бави Европски савет. Ово је политика високог нивоа. До сада није било договора.
Шта треба да се деси у Украјини да би ЕУ коначно прекинула све везе са Русијом и престала да се претвара да се ништа није догодило?
Не, нико се не претвара да се ништа не дешава. Трудимо се да мало едукујемо. Европски савет још није дао упутства за увођење пореза или забране увоза (нафте и гаса). Постоје неке земље чланице, знате које, јасно су рекле да ће ставити вето. Ако јесте, хтели ми то или не, то ће спречити једногласну одлуку. Жао ми је, али је тако.
Да ли мислите да постоји неко решење?
Ако постоји неко ко не жели да учествује, онда то могу и други. За добровољну одлуку није потребна једногласност, довољно је следити план. Могуће је одлучити да се поступа по колективној одлуци, не мора то бити одлука ЕУ. Неће бити једногласно, али можете деловати независно. То се сада дешава и функционише. Неће бити тренутног ефекта, све ће се дешавати постепено.
Немачка је обећала да ће поступно избацити руску нафту до краја године. Запамтите да Русија добија много више новца од нафте него од гаса. То се већ дешава. Веома је важно смањити обим набављене нафте из Русије. Гас већ замењујемо код других добављача. Не претварамо се као да се ништа не дешава. Разговарамо са свима и вршимо притисак на све да делују.
Шта је са гасом?
Са нафтом је све много једноставније, јер она није сировина за индустрију. То је само извор енергије. А гас је сировина, не може се заменити у петрохемијској индустрији. Али то ће се десити.
Русија ће видети нестанак новца од нафте и гаса. Када бисмо могли да донесемо једногласну одлуку, био бих срећан. Инсистирам на томе, износим аргументе, проучавам могућности, тражим алтернативе. Кад год позовем колегу из Савета за спољне послове и питају ме где сам, одговорим: „Купујем гас“. Где год да сам – на Блиском истоку, у Конгу, у Алжиру – знате шта радим? Купујем бензин.
Каква ће бити аутономија ЕУ после украјинске кризе?
Аутономија је веома широк појам, не само војни. То је прилика да се делује без ограничења других. Јасно је да Европи у многим аспектима недостаје аутономија, али тренутно је најважнији енергетски.
Веома зависимо од снабдевања од некога са ким тренутно имамо веома лоше односе. Јасно је да Европа прво мора да уложи напоре да постане енергетски аутономна. Сада је ово најважније. Може нам се замерити што смо то могли много раније, када је Путин заузео Крим. Сада видимо праву опасност. Сви смањују потрошњу и енергетску зависност од Русије.
Шта је сада са војском?
Сви проверавају своје арсенале да виде какву опрему можемо да обезбедимо Украјинцима. Ово је добар тест. Какву војну опрему имамо? Какав квалитет? Ово је добра лекција и помоћи ће у изградњи војне моћи.
Какве ће бити последице сукоба по остатак света?
Забринути смо због наратива да ће санкције Русији довести до глади у свету. Јуче (20. априла) разговарао сам са министром иностраних послова Индонезије. Ова земља ће бити домаћин Г20. Упозорен сам на то како се те мере доживљавају у земљама у развоју. Они ће трпети негативне последице јер ће порасти цене енергије и хране. Зашто? Због сукоба. Али Русија улаже огромне напоре, а Кина јој помаже, да прошири идеју да су то последице западних санкција. Видећемо рат наратива, као што смо видели са маскама и вакцинама.
Какав ће свет бити после овог сукоба?
Свет ће бити још више подељен, а то ће довести до економских превирања. И пшеница ће постати својеврсно оружје. Русија већ поручује: „Наша пшеница је за пријатеље, а они који нам нису пријатељи неће је добити“.
Појавиће се нова политичка панорама, са Русијом и Кином на једној страни и Западом на другој. И многе земље у развоју нагињу на овај или онај начин, у зависности од околности. Сећате се, током Хладног рата било је несврстаних земаља? Сада видимо поновну појаву сличног феномена.
