Од чаура важније су речи Мирсада Кебе, које указују на идеју да се од БиХ створи исламска држава утемељена на шеријату
Да ли чауре пронађене након терористичког акта у Паризу могу послужити као траг који ће довести до наручиоца овог великог недела? Наведено питање било је имплицирано у више текстова који су написани поводом ове трагедије. На шта може да укаже муниција са ознакама ИК 86 пронађена на месту злочина?
Да би муниција била употребљена, потребно је да пушка буде у нечијим рукама, а у глави онога ко пушку у рукама има присутна идеја, односно јасна намера. Коначно, прво се ваљда јавила идеја о томе шта и где треба учинити, потом су пронађене руке, тј. људи који идеју треба да реализују, а тек онда оружје и муниција. На тај начин треба посматрати и начин извршења терористичког чина у просторијама француског часописа.
У разрушеној држави, у којој је наменска индустрија прилично развијена, није тешко доћи до оружја и муниције. Неколико полицијских акција изведених током претходне две године указале су на то да се из БиХ организовано кријумчари оружје у Шведску и Француску. У априлу 2013. године полиција Републике Француске запленила је веће количине аутоматских пушака, пиштоља и муниције, које је у скривеним претинцима путничког моторног возила прокријумчарено из БиХ у Француску, и ухапсила пет држављана БиХ.
То је био повод да у оквиру предмета кодног назива „Пинк“ полицијски службеници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) изврше претрес на пет локација на подручју Бањалуке, Лакташа и Приједора. У склопу међународне полицијске акције кодног назива „Птица“, коју је МУП Српске реализовао у сарадњи са шведском полицијом и МУП Србије, припадници Службе за сузбијање организованог криминалитета МУП РС претресли су осам локација у Српској и слободе лишили шест лица. Из МУП Српске саопштили су да су ова лица, као припадници организоване криминалне групе, извршили кривично дело недозвољена производња и промет оружја или експлозивних средстава на начин да су сакупљали оружје, кријумчарили га на територију Шведске и продавали организованим криминалним групама. Предочене чињенице обесхрабриће заговорнике тезе да пронађене чауре указују на БиХ као место где се могла креирати идеја о нападу у Француској, јер се шверцом оружја у БиХ баве организоване криминалне групе, којима национална припадност и идеологија ништа не значе.
Идеја, и уопште, идејна кретања су примарна, и стога су од чаура важније речи Мирсада Кебе, које, поткрепљене чврстим доказима, указују на идеју да се од БиХ створи исламска држава утемељена на шеријату. Онај ко је формирао Ел муџахид, први Ал Каидин одред у Европи, имао је то на уму. Ритуално одсецање глава заробљених српских војника, о чему постоје бројни докази и сведоци, ни данас не значе пуно Тужилаштву БиХ, које извршиоце никако да приведе правди. Нажалост, не значе ни посланицима који у Парламенту БиХ дижу руке за Шефика Џаферовића, који би, бар према критеријумима који важе за Србе, за злочине које је Ел муџахид починио на подручју његове надлежности као начелника ЦЈБ Зеница, требало да одговара, ако не због непосредне, онда због командне одговорности. Зато и речи Александре Пандуревић, речене у име СДС о правном аспекту „случаја Џаферовић“ делују празно. По тој логици би и Ејман Авад, заменик команданта Ел муџахида, надлежан за безбедност и обавештајни рад, ако би се политички ангажовао, могао бити изабран за председавајућег Представничког дома.
Предраг Ћеранић
