Сви партијски пропагандни центри СНС, од дневних новина “Информер” до ТВ ПИНК, непрестано раде на медијском миту о политичком и сваком другом поштењу председника Србије Александра Вучића.

Посебно је занимљиво да о себи као великом поштењачини често говори и сам Вучић, иако доказа његовог поштења нема. Наиме, све што је у политици урадио у последњих 10 година било је крајње непоштено. Кренимо редом.
Свој нови политички живот започео је растурањем СРС и напуштањем идеологије у коју је до тада веровао – својеврсним оцеубиством свог политичког оца и кума Војислава Шешеља. Дакле, у основи његовог политичког успеха налази се издаја као непоштење прве врсте.

Први новац за стварање и развој СНС узео је из разних криминалних и мафијашких извора, уз посебне дилове са Милом Ђукановићем, Станком Суботићем и западним центрима моћи. Да би дошао на власт био је спреман на све: од узимања прљавих пара до прављења прљавих политичких договора.

На власт је дошао на таласу великих обећања о борби против криминала и корупције и више стотина медијских хапшења. После пет година власти нема правоснажних судских пресуда нити се у затвору налази било ко од политичара и тајкуна који су нас опљачкали. Судови су ослободили свих оптужби Вучићеве блиске пријатеље и финансијере Млађана Динкића, Богољуба Карића и Станка Суботића.

Грађане је више пута слагао не испуњавајући крупна предизборна јавно изговорена обећања: да никада неће смањити пензије, да ће цена струје бити мања, да ће градити јефтине станове, да ће смањити број државних агенција и министарстава, да ће испитати све пљачкашке приватизације и донети закон о пореклу имовине, да се никад неће кандидовати за председника Србије, да ће примати грађане сваке недеље, да ће изаћи на ТВ дуел политичким противницима…

Посебно је непоштен Вучићев однос према медијима, јер стално јавно прича да нема никакав утицај на медије, а заправо је све време остао само министар информисања и цензор свих медијских садржаја који му се не свиђају. Политичких емисија и ТВ дебата у Србији више нема.

Посебну сенку на Вучићево лично поштење баца празна прича о томе да он и његова породица живе од плате премијера или председника државе која не прелази 100.000 динара, кад од тих пара не могу да се финансирају само школарине његове деце у приватним школама. Јасно је да Вучић има додатна примања која није пријавио. Једино могуће образложење од чега живи је да добија кеш из свих криминалних и коруптивних активности његовог најближег братског и кумовског окружења и више мафијашких кланова у СНС. Посебно је лицемерно, неморално и непоштено, као и увредљиво за здрав разум, да нам се као велики поштењачина представља неко ко се заправо налази на челу политичке мафије.