Босна и Херцеговина: почетак нове геополитичке трансформације

Грађани Босне и Херцеговине (муслиманског дела федерације БиХ) изненада су 5. фебруара 2014. године дошли организовано до свести о катастрофалности социјално-економске ситуације, која се стварала током последњих скоро 20 година. Одмах се појавила група побуњеника под познатим надимком “Удар”, као и “Револуција за промене у БиХ”. Они су обнародовали захтеве под називом “Манифест – нова Босна и Херцеговина”. Манифест садржи захтеве који се тичу Устава, законодавства и постојећег поретка у БиХ. Анализа овог документа који се састоји од 37 тачака, указује на то да су детаљизоване тачке социјално-економског карактера представљене у популистичкој форми (на првом месту истиче се парола “за бољи живот!”) и да оне треба да замаскирају геополитичке и политичке промене на целокупној територији Босне и Херцеговине (њена два ентитета створена су по Дејтонском споразуму из 1995. године – Федерација БиХ и Република Српска). “Ми, грађани Босне и Херцеговине – наводи се у Манифесту – …тражимо темељне промене у држави по питању законодавства, Устава и постојећег демократског поретка… поретка успостављеног Дејтонским споразумом, који се даље не може одржати…”. Даље се тражи оставка политичког руководства ФБиХ, ликвидација поделе на кантоне и ентитете, уједињење БиХ у јединствену државу, замена националне самоидентификације и уместо ње увођење “цивилног босанско-херцеговачког идентитета”. Тражи се и оставка национално-религиозно орјентисаних политичара, започињање приступних преговора са НАТО и ЕУ (обратите пажњу на поредак, на првом месту интеграцијских процеса, по црногорској варијанти, стављен је Североатлански пакт).¹

Прву фазу немира можемо описати као серију протестних акција замаскираних под социјални бунт, међутим, они су у суштини инструмент трансформације политичког пространства БиХ. Протести су одмах привукли пажњу светских медија, иако они у суштини нису били толико масовни како их желе представити. У огромној већини омладина је главни учесник протеста (пре свега професионални активисти – А.Ф.), приметна је пажљива организација и синхронизованост акција у различитим градовима – протести су захватили Тузлу, Мостар, Бихаћ, Зеницу и Сарајево. Чак су се 10. фебруара појавили и захтеви за проширењем протеста на територију Црне Горе. Алдин Ширановић, лидер организације “Удар”, указао је на потребу повратка Устава из 1992. године, као на једну од приоритетних мера. Индикативно је да се Срби из Републике Српске (“побуњеници” су је назвали “резерватом који је назван Република Српска”) позивају да се интегришу у федерацију БиХ. Да напоменемо да су захтеви за уставним променама истакнути од стране САД још пре годину дана. Тада су САД формирале Радну групу која је изнела низ предлога који тада нису били прихваћени. У пројекту је било речи о смањењу броја кантона и ревизији целокупног административног система.

Данашњи догађаји у БиХ представљају други покушај да се запали фитиљ псеудонародне револуције. Први покушај предузет је почетком јуна 2013. године када су биле организоване масовне демонстрације грађана због увођења тзв. Закона о јединственим личним картама грађана. Врхунац демонстрација грађана била је дванаесточасовна блокада Парламента у Сарајеву, масовни протести (до 10 хиљада људи у самом Сарајеву) су полагано почели обухватати различите регионе ФБиХ – без обзира на то што је претходни Закон о Јединственом Матичном Броју Грађана (ЈМБГ) престао да важи још у фебруару. Временом су демонстрације добиле јако изражен антивладин карактер, све до насилне блокаде државних чиновника у згради Парламента БиХ од стране екстремистичких група. Упркос очигледним ексцесним и насилним дејствима демонстраната, од представника САД и ЕУ су уследила уверавања о подршци “народних захтева”. Имајте на уму да су још тада међу паролама били и позиви да се оконча са корупцијом, дискриминацијом и етничком разједињеношћу (!) БиХ. На тај начин се још прошле године показало да је главни проблем БиХ у етничкој разједињености, за чије успостављање је западни фактор крајем ХХ века “по сваку цену”, запустио све механизме – од дипломатских до војних – ради ескалације конфликта. Током протеста 2013. године такође је била очигледна добра организованост и театрално деловање: једини симбол демонстраната била су четири слова ЈМБГ, а пред ноге полиције слагане су дечије играчке (наводно нови закон оставља новорођену децу без докумената). Јунски протести из 2013. године завршили су се исто тако неочекивано као што су и почели. Очигледно се ради о следећој фази преуређења региона, када ће услед грађанско-етничких ратова ослабљени “етнички делови” БиХ добити нови вид заједништва, на челу са новом политичком елитом, способном да у убрзаном поретку уведе земљу у НАТО пакт.

Како је истакао Касим Спахић, професор Факултета Политичких наука универзитета у Сарајеву, Босна и Херцеговина у виду у коме данас постоји представља само део међународног пројекта: “Међународна заједница је све испланирала и послала ОХР и Високог представника овамо, да буде тако како њима одговара”. “Ситуација у БиХ сада је никаква. Државе нема. Народ није народ, ма колико био у неким ентитетима”. “Држава која нема своју економију и циљ, осим да проси и чека, не може опстати”. “Турци су поделили Босну на Босански, Херцеговачки и Санџачки пашалук и од тада се више никада није саставила, али муслимани то не виде. Само чујете – све што је турско, добро је”. Сумирајући речено, Спахић није утешан: “Три и по милиона људи служе као монета за поткусуривање велике глобалне политике великих светских архитеката, који су нам задали задатак да се побијемо пушком, да они не прљају руке”.²

Да издвојимо још један веома карактеристичан економски моменат. Крајем октобра 2011. године федерална влада БиХ и британска корпорација Shel потписали су Меморандум о геолошким истраживањима потенцијалних налазишта нафте и гаса. Према геолошким истраживањима која су спроведена још у периоду 1970-1990. године потенцијалне резерве угљоводоничних ресурса износе 300-500 милиона барела. Пре неколико година Абдулах Башић, декан Факултета природних богатстава Тузланског универзитета, изјавио је да “Херцеговина спава на нафти”, упоредивши резерве нафте у том региону са Саудијском Арабијом. Како се предвиђа, прве испоруке нафте могле би почети још у 2015. години.³ Филозоф и велики критичар глобализма Ноам Чомски примећује да се “европске демократије налазе на издисају, корак од потпуног колапса”, па самим тим оне “отварају пут за успостављање технократске диктатуре финансијске олигархије” што ће довести до јачања свих видова експлоатације и нових ратова.⁴

Од 13. фебруара 2014. године протести у БиХ улазе у нову фазу. Демонстранти су блокирали зграду Председништва БиХ у Сарајеву, тражећи оставку федералне владе. Неформалне групе, између осталог, истакле су и захтев за променом државног устројства и укидања кантона. “Пленум грађана и грађанки” који је основан у Тузли поставио је ултиматум – укидање плата у року од 72 сата премијеру и министрима у влади; формирање и почетак рада Скупштине Тузланског кантона; формирање нове владе састављене од стручњака. У случају неиспуњења захтева истакнута је претња нарастања протестног покрета. У овом тренутку псеудонародни протести у Бих са далекометним геополитичким задацима добијају нови дах…