У сарајевском кантону је више Кинеза или Арапа од Срба, а то је територија на којој је пре рата било 27 процената српског живља, док је у многим другим деловима Федерација БиХ ситуација још поразнија. Ситуација је сваке године све гора и гора па тврдња да ће на крају овај ентитет бити потпуно очишћен од Срба није претеривање, већ сасвим реална могућност.
Овако Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у БиХ, објашњава због чега је недавно изјавио да је план Бошњака да делове Федерације у којима су раније живели Срби насели мигрантима са Блиског истока.
– Успели смо да одбранимо Медено поље, али бошњачке власти не одустају да мигранте населе баш у српске средине као што је Липа, око које су искључиво српска села. Зар није логичније да због верских и других ствари мигранте премештају у напуштена бошњачка села? – пита Радановић и наводи да су мигранти у овом делу ентитета тренутно у бољем положају од српских повратника.
– У повратничким селима у Санском Мосту, Крупи, Петровцу или Кључу струја није уведена већ 20 година, а тренутно је највећи проблем да ли ће мигрантима омогућити бесплатан интернет или не. Уверен сам да би се Срби из села Пркос, који немају ни струје ни воде, радо мењали са мигрантима из Бихаћа – каже Радановић.
Према његовим речима у Федерацији је данас тек око 45.000 Срба, односно десет пута мање него пре рата.
– Према попису становништва из 1991. године у Федерацији је живело 530.000 Срба, а на попису из 2013. било их је 56.000. Данас их је, нажалост, тек око 45.000 и углавном су сконцентрисани у четири општине, у којима су Срби на власти. У свим другим општинама и кантонима укупан број Срба је око 15.000, а по општинама и кантонима се мери једноцифреним бројевима.
Радановић наводи да у Унско-санском кантону од 11 чланова владе ниједан није Србин, мада би морали да имају најмање два места.
– Од 251 државног службеника у Тузланском кантону само је четворо Срба, а то је град који је пре рата био синоним за мултиетничности. У зеничком кантону који је некада имао 14 одсто Срба, сада их у државним службама нема ниједног, а таква је ситуација и у Посавском кантону. У Сарајевском кантону, у коме је некада било 27 одсто Срба, данас је више народа и народности под ставком „остали“, а ту су смештени Кинези, Арапи и други народи. Тих „осталих“ је четири одсто, а Срба тек 2,5 одсто – објашњава наш саговорник.
Рушење православних светиња
Ђорђе Радановић каже да су православне цркве и гробља у Федерацији на удару и 24 године после рата.
– Најтежа ситуација је у Пофалићима, где је само у једној години забележено 18 напада на локалну српску цркву, а било је и више скрнављења православних споменика.
Ђ. Баровић – Вести
