БЕОГРАД – Јавна расправа о нацртима измена и допуна Кривичног законика (КЗ) и Законика о кривичном поступку (ЗКП), које је припремило Министарство правде траје до 1. новембра а министарка правде Маја Поповић каже да би у новембру требало да стигну и мишљења Европске комисије о предложеним решењима, те да се очекује да Народна скупштина до краја године усвоји измене и допуне ова два законика.
Говорећи за данашњу “Политику” о најбитњијим новинама ових, најважнијих закона из области казненог законодавства она је рекла да је у Кривичном законику од значаја пооштравање казни за одређена кривична дела која ће допринети већој ефикасности кривичноправног система која је неопходна због друштвених, економских и других промена.
“Посебно бих нагласила пооштравање казни за кривично дело тешка дела против безбедности саобраћаја у складу са иницијативом Удружења родитеља деце страдале у саобраћају коју је подржао председник Србије Александар Вучић, као и прописивање кривичних дела напад на лице запослено у образовној установи, како би се инкриминисао напад на ова лица који је у вези с послом који обављају, а што ће допринети њиховој бољој заштити”, рекла је она.
Када је реч о Законику о кривичном поступку, истакла је да ће бити успостављене веће гаранције за заштиту људских права учесника у поступку, а пре свега лица која су оштећена извршењем кривичних дела.
“Поред тога, Законик о кривичном поступку из 2011. године карактерише велики број правно-техничких недостатака, нелогичних и међусобно контрадикторних решења. Из основних карактеристика овог законика, као и бројних недостатака и слабости појединих решења на која је струка указивала више од 10 година проистекла је потреба да се он мења”, навела је министарка.
Одговарајући на тумачења у јавности о предложеним изменама оценила је да је реч о погрешним и злонамерним тумачењима појединих решења и да она представљају свесну манипулацију и политиканство са циљем обмањивања грађана.
Истакла је да је тако потпуно погрешно представљено како измене и допуне имају за циљ ограничавање људских права и слобода зајемчених Уставом и међународним уговорима, као што су слобода окупљања, слобода мишљења и изражавања, слобода кретања и друго.
“Услед пораста криминалитета у одређеним областима, као и развоја нових технологија, морали смо да предвидимо нова кривична дела, чиме се шаље јасна порука о потреби ефикаснијег сузбијања оваквих облика понашања”, рекла је она.
Према њеним речима једно од кривичних дела из нацрта измена Кривичног законика јесте и кривично дело објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела, које је предвиђено како би се заштитило друштво од опасних садржаја који могу подстицати кримимално понашање.
“Такви садржаји, попут даркнета, углавном се баве илегалном активношћу-дрогама, недозвољеним коришћењем оружја, педофилијом и најчешће их користе терористи, криминалци и педофилске групе, како би њихове активности остале сакривене. На овим садржајима доступни су и начини извршења убиства, хаковања, фалсфиковања новца и исправа, па је због тога објављивање и коришћење таквог садржаја неопходно прописати као посебно кривично дело, како би се спречило извршење тежег кривичног дела на чије извршење се подстиче таквим садржајем”, истакла је Поповић.
Одговарајући на коментаре да је реч о казненом популизму када се казном доживотног затвора изједначавају силовање и тешко убиство а у светлу указивања стручњака да увођење доживотног затвора од 2019. није допринело смањењу најтежих кривичних дела, рекла је да је у складу са иницијативом председника Александра Вучића предвиђено да се за све облике кривичних дела силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба са дететом може изрећи казна доживотног затвора.
“Прихватањем иницијативе председника Вучића државни органи шаљу јасну поруку жртвама ових посебно тешких кривичних дела да ће држава најоштрије реаговати како би се ова кривична дела одлучно сузбила и најоштрије казнили сви учиниоци ових кривичних дела. Такође, пооштравање казнене политике значајно би охрабрило све жртве да не трпе извршење неког од ових кривичних дела, да их без страха пријаве и да буду уверене да ће држава бити ту за њих да их заштити”, рекла је она.
Додала је да ће пооштравање казни за ова кривична дела допринети и да жртве не буду стигматизоване а да ће се превентивно утицати на потенцијалне учиниоце те да се не може рећи да се ради о казненом популизму.
