Србија

Божанска географија Старог Раса

ИСТРАЖУЈУЋИ тајанствене српске хумке из претхришћанског периода на Пештерској висоравни археолози “Музеја Рас” су крајем октобра открили остатке старословенског светилишта. Грађевина која се види и на сателитским снимцима одговара средњовековним сведочанствима да су словенски храмови стајали на врховима брегова с олтаром на источној страни.

На брегу археолози су уочили правилну стреласту формацију од мистериозних средњовековних хумки, а сателитски снимци откривају да је камена “стрела” усмерена ка светилишту! Научници признају да још нису утврдили чему су тачно служиле хумке сложене на простору пречника од четири до десет метара.

– Приликом првих извиђања Сјеничко-пештерске висоравни мислило се да је реч о праисторијским некрополама. Истраживања су показала да су хумке начињене у периоду од 9. до краја 11. века. У њима су нађени остаци ломача, кости животиња које су жртвоване или спаљене с покојником, као храна за загробни живот. Има и много изломљене словенске керамике, личних предмета, накита, алата – каже археолог Драгица Премовић, директор “Музеја Рас”.

Она наводи да су истражене десетине хумки, а да су се само у једној налазили остаци покојника. То не искључује могућност да је реч о гробним местима, јер су Словени у прехришћанско време спаљивали покојнике, а пепео стављали у посуде на врху хумки. Ипак, постоји могућност и да су хумке архаични олтари на којима су приношене жртве боговима. За разрешавање ових недоумица, археолози користе детаљне топографске мапе.

– Стари Рас, а нарочито Сјеничко-пештерска висораван су ризница топонима из словенске митологије. Имена локалитета су шифре које откривају њихову намену или име божанства коме су ту приношене жртве. Пример је локалитет Кобиљка с великим бројем хумки, у којима су пронађени делови коњских лобања, а налази се испод врха Кобилица. То повезује покојнике са старословенским култом коња, а могуће је да су ту жртве приношене божанствима – коњаницима: Световиду, Перуну, Сварогу, Хорсу или Тројану – каже Драгица Премовић.

На мапама Старог Раса мноштво је Световидових топонима: Видово, Витуш, Витош, Видачица, Видина глава. По Перуну се зову Перуника, Перуничићи, Перово брдо и неколико Перових врхова. Тројан и Троглав су “резиденције” ноћног јахача с три главе, а по богињи љубави Лади зова се брдо и предео Ладовићи. У околини Сјенице најпоштованији је био бог Волос, чији је симбол бик. Њему имена дугују Влашић, Влашица, Влас, Велики Влас, Власово, Влашко, Влашки мост.

– Цела историјско-географска област Стари Влах названа је по божанству чије је староруско има Волос, а јужније су га звали Влас, Влаш или Влашић. Сазвежђе Плејада код нас се зове Влашићи – Власови синови. По Волосу су названи и Власи, пастирски народ Сјеничко-пештерске висоравни, поштоваоци бога заштитника сточарства, а не романизовано предсловенско становништво, како неки тврде. То доказује и стотинак старословенских хумки на падини Влашки гроб – каже Драгица Премовић. 

ТРОЈАН И СВЕТИ ЂОРЂЕ

ПОСЕБНО место на “божанској мапи” има брдо Тројан, на рубу Пештерског поља, некадашњег језера.

– По веома старој легенди у језеру испод Тројана је живела троглава аждаја, или водени бик коме су жртвоване девојке. Када је на ред дошла кнежева кћи, наишао је коњаник свети Ђорђе, убио аждају и спасао девојку. У подножју Тројана је извор Ђурђевица, код кога су се и хришћани и муслимани окупљали на Ђурђевдан. Легенда и обичај представљају остатке Тројановог култа – наводи Драгица Премовић.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!