Градоначелник Београда Синиша Мали изјавио је данас да фонтана на Славији није нигде пукла и не цури, него “прелива”. Он је најавио и санирање ситуације на депонији у Винчи.
– Фонтана прелива са стране, али не на улицу. Нигде није пукла. Нема рупа. То су чињенице… Не знам ко је видео да фонтана цури, јер не цури него прелива – рекао је Мали новинарима на Авали.
Он је додао да су послате екипе да провере написе у медијима, али да нико није видео капљице које падају ван фонтане.
– Не могу да коментаришем написе у појединим новинама јер фотомонтажа може свашта да уради – рекао је градоначелник.
Фонтана на тргу Славија свечано је отворена 5. јуна.
Поједини медији су пре неколико дана објавили да фонтана цури и да угрожава безбедност саобраћаја.
Вестионлине
Šta je, bre, šta se iščudjavaš! Lepo ti čovek kaže ne curi (ne piški u gaće), što znači nije defekt fizičke prirode, nego psihičke (noću u krevet), verovatno posledica traume zbog vas pakosnika!!!
Šalu na stranu. Ovo je njihov standardni SNS metod. Jedna vrsta zamene teza uz redukovanje teme. Svedu čitavu temu na jednu pojedinost, problematizuju je, ljudi se upecaju, počnu da o njoj diskutuju i očas posla nestane pitanje njihove odgovornosti. Tako ćemo mi i sad raspravljati da li fontana curi ili preliva, zaboravićemo pitanje gde su 2 miliona koja su navodno spiskali u običnu skalameriju koja ne vredi ni deseti deo tog iznosa i oni će uskoro moći da nastave da nas pljačkaju isto kao pre i još više.
Прича о старом бунару
Када сам ја био мали, причао ми деда, да је у селу некада постојао бунар који је једне године око Ђурђевдана почео да прелива и то преко дрвеног сантрача. Уплашили се сељаци да не буде неког зла па потражише бунарџију који га је копао да га питају шта се то дешава. Њега нигде не нађоше и одлучише да бунар затрпају како не би правио блато и проблеме сељацимља када иду у своје њиве запрегама. Затрпаше га и тако нестаде бунар са најлепшим сантрачем у селу. После су се сељани ради успомене на бунар окупљали око Ђурђевдана и ту ишли у круг, нешто певушили и тако евоцирали успомене на њега. Неки су причали да се ту преко ноћи повермено чуо и неки глас који нешто певуши, а неки говораше да су чак видели и фењер како светли на месту бунара. Ко зна, можда су то само неке приче из старих времена, или приче којима су се плашила деца и мало старији како би били послушни. Све се ово одавно заборавило, а и бунарџија је нестао и нико га више не помиње. Не знам како сам се ове приче сетио.