А Р Т Е М И Ј Е

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКОПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКОМЕТОХИЈСКЕ
У Е Г З И Л У

Свему свештенству, монаштву и свој деци духовној
Сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Данас се рађа од Дјеве Онај Који у руци држи сву твар,
Пеленама Бива повијен као човек Онај Који
је суштином својом неприкосновени Бог.
(Стихира на 6-ом часу).

Прође божићни пост, браћо и сестре. У њему и њиме појачаном молитвом, светом тајном покајања и исповести, и тајном причешћа Телом и Крвљу Господа Христа, обогатисмо душе своје врлинама, украсисмо их као небо звездама у ведрој ноћи. Претпрошле недеље упознасмо се са светим Праоцима Господа Христа. То су старозаветни Праведници, мноштво њих који својим животом и вером у долазећег Месију – Спаситеља, послужише нама као путеводитељи ка ноћас нас ради рођеном Богомладенцу. Прошле пак недеље прослависмо свете Оце, свете људе из родослова по телу Господа Христа. То беше недеља Светих хришћана пре доласка Господа Христа у овај свет.

Они живљаху вером у далеким надама на испуњење обећања датог од Бога праоцу Адаму, и поновљеног кроз многе пророке и праведнке, који најављиваху и описиваху догађаје о доласку Месије, као и детаље из његовог живота у делу домостроја спасења свих људи. Међу тим Светим људима видесмо праоца Авраама, Исаака и Јакова; па Свете пророке Исаију, Јеремију и остале, па Светог Цара Давида; па славне првосвештенике Арона и Самуила… Све праведник до праведника, светитељ до светитља, и сви они живљаху по Јеванђељу Христовом, далеко пре него што се Господ Христос објавио у овом свету као оваплоћени Бог, Који је људима даровао своје Јеванђеље.

Некада нада, ишчекивање, чежња, сан о долазећем Спаситељу. А данас, данас – стварност. Све наде испуњене, сва пророштва остварена, све тајне откривене. То је данашњи велики и светли празник Божић. Божић – тајна велика. Име Исус – смисао предубок. То је једино ново под сунцем. И најважнији догађај у историји рода људског и у историји читаве Васионе. Бог постаје човек. Откуд то? Од превечног Савета Божијег. Ради тога је и сав свет створен. И човек. И све је очекивало и сви су ишчекивали да се то деси. И десило се! Када? „Када дође пуноћа времена…“, благовести свети апостол Павле. Тада, управо тада, „посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом“. А ради чега се све то догодило? Зашто је Бог постао човек, зашто се Исус родио? И свети Апостол, опет одговара: „Да искупи оне који су под законом“ (Гал. 4, 4–5).

Иако су сви очекивали тај, преко Пророка, најављивани догађај, ипак када се то десило сви су били изненађени и задивљени: Небо и земља, Анђели и људи и сва природа. Задивили се и узнемирили се. Зашто? Због начина како се то све десило. Анђелски свет се узнемирио, – Девојка затруднела! Какво изненађење, до тада непознато, невиђено. Јосиф се узнемирио и смутио, све му беше нејасно и магловито. Свашта је помишљао. Било је потребно да Анђео сиђе са неба и јави Јосифу за свету Дјеву: „Оно што се у њој зачело од Духа је Светога, па ће родити сина и надени му име ИСУС“ (Мт. 1, 20–21). И још му објашњава да се све ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: „Ето, девојка ће зачети и родиће сина, и наденуће ми име Емануло, што ће рећи: с нама Бог“ (Мт. 1, 22–23).

То је, браћо и сестре, сва тајна Божића, сва тајна хришћанства, сва тајна Цркве Божије у свету, тајна свих празника у целој години. Без Божића ништа тога не би било. Та надумна тајна Божића сместила се сва у једну реч, у једно име – ИСУС, које значи СПАСИТЕЉ. Дошао је Син Божији, родио нам се Младенац да спасе свет од греха, смрти и ђавола. Отуда, с правом благовести свети апостол Петар говорећи да: „Нема другога имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти“ (Дап. 4, 12).

Господ се родио у Израиљском народу, али не само за Израиљски народ. Бог је долазак Спаситеља најавио и обећао праоцу Адаму из кога и од кога је сав род људски настао. Зато је Исус Спаситељ свих људи, свих народа и сваког појединог човека. Његово рођење је извршено на чудесан начин, како само Премудрост Божија може да устроји. Нити се Бог претворио у човека, ни човек у Бога, него се Бог оваплотио, остајући Бог, а човек се обожио, остајући човек, јер Онај, Који је истовремено био савршени Бог и савршени човек јесте једини Исус Христос. Вера Свете Православне Цркве учи нас да се у једној Ипостаси Бога Логоса сјединиле две природе – Божанска и човечанска – са свим својим својствима. Каква предивна Тајна! Једна Ипостас, која не слива две природе, и две природе које не раздељују једну Ипостас. У Тајни Свете Тројице ми верујемо у јединство природе и тројичност лица: Отац, Син и Свети Дух, а овде у тајни домостројства оваплоћења, ми верујемо у јединство Лица и двојност природе.

Син Божји, Бог Логос, друго Лице Свете Тројице, примио је од свете Дјеве потпуног и савршеног човека, тело савршено и душу савршену са разумом и вољом. Вера нас учи, да се Бог рађа од Дјеве, јер се Јединородноме Сину, Који се превечно рађа од јединога Оца на небесима, ваљало родити у времену од једине Матере на земљи, да би код Јединога Сина био само једини Отац исто као и Једина Мати. Созерцавајући ту надумну Тајну, свети апостол Павле, није могао а да не узвикне: „О дубино богатства и премудрости и разума Божијега!“ (Рим. 11, 33).

Велико је то чудо, браћо и сестре, да је Бог постао човек. У томе се открива безгранична Божанска Премудрост и Сила. Још је веће чудо, да је Бог постао човек, да би спасао човека, као што вели свети Павле: „Исус Христос дође у свет да спасе грешнике од којих сам први ја“ (1. Тим. 1, 15). У томе се открива безгранична Божанска Благост и Љубав. Кроз грех, човек је одступио од Бога и одређеног му циља, изгнан је из раја и врата Царства за њим су затворена. Постао је заробљеник ђавола и наследник вечнога мучења. Али, Бог се сажалио над створењем руку својих, сишао је Сам на земљу, оваплотио се, да би спасао тог човека, да му покаже пут ка спасењу, да му поново отвори врата Царства Небеског, да га сједини са Богом Оцем, да га избави од ропства греху, од плана ђаволског, од вечних мука. Једном речју, „Дође Син Човечији да нађе и спасе изгубљено“ (Мт. 18, 11).

Посебан значај има то што се Господ наш Исус Христос рађа у Витлејему Јудејском, како су Пророци и најавили: „И ти, Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља“ (Мт. 2, 6. Упор. Мих. 5, 2). Јудеја, у преводу значи ИСПОВЕДАЊЕ, а Витлејем – ДОМ ХЛЕБА. То значи да онај, који празнује Рођење Христово на достојан начин, мора пре тога да се исповеди и тек онда једе Хлеб живота – тело Христово. Зато је Света Црква и установила пред Божић четрдесетодневни пост, да бисмо се ми достојно припремили за исповест и причест.

Стога, да би смо достигли тај духовни Витлејем Јудејски, да би смо нашли Цара неба и земље, треба и ми, браћо и сестре, да се угледамо на источне Мудраце, који су вођени чудесном звездом нашли Богомладенца Христа. Они су путовали вођени звездом, која се тада јавила на небу и показала им пут и место где се родио Христос. И ми данас имамо звезду у речи Божијој, у светом Јеванђељу, у закону благодати, о коме је пророк благовестио: „Ријеч је Твоја жижак нози мојој и видјело стази мојој“ (Пс. 118, 105).

Мудраци, када су дошли и видели Божанственог Младенца са Маријом, Матером Његовом, са дубоким страхопоштовањем пали су и поклоноли Му се и принели даре: злато, ливан и смирну. Злато је указивало да је Новорођен Богомладенац Цар, ливан – Архијереј, и смирна – смртни човек. И ми, припремајући се да у радости духовној дочекамо и прославимо Божић, празник рођења Богомладенца Христа, треба да му принесемо дарове попут источних мудраца. Злато – наше срце, као злато очишћено од сваке зле жеље и од сваке постидне мисли; дух – као ливан (тамјан) запаљени љубављу према Богу и ближњему, која се као мирис тамјана узноси са мирисом духовнога миомира; смирну – умртвљење телесних страсти, са скрушењем и умиљењем. Или, на други начин: принесимо Му три дара: злато – тојест милостињу, ливан – молитву и смирну – горке сузе покајања.

И још нешто. Мудраци, пошто су се поклонили Богомладенцу Христу, нису се вратили истим путем, којим су дошли, него „другим путем отидоше у земљу своју“ (Мт. 2, 12). То и јесте поука и пример нама како треба да поступамо. После исповести и причешћа не треба да се враћамо опет оним путевима којима смо дошли, путевима греха и старих навика, већ да наше путовање у овом земаљском животу наставимо „другим путем“, путем исправке и стицања врлина. Бог од нас очекује да изменимо пут, изменимо нарави, изменимо живот. Да доживимо преумљење. Да оставимо онај пут наших греховних навика, који нас је водио вечним мукама и пођемо по другом путу – по путу духовног препорода и исправљања, који нас води вечноме животу.

Ми, православни хришћани, хришћани смо управо тиме што верујемо и знамо: Долазак Христа Спаситеља у свет у корену је изменио људски живот и саму нашу природу. Ми више нисмо робови греху, но слободне слуге Божије. Ми се више не плашимо бурних стихија овога света, јер знамо да имамо тихо пристаниште у Царству Христовом. Ми више нисмо сами у овом свету, јер је „С нама Бог“ који нам пружа своју руку у помоћ, као некада Петру на узбурканом мору. Тиме се једино и објашњава ова духовна радост која зрачи са ваших лица, браћо и сестре. Ту радост Божића ништа не може да помути иако смо гоњени и прогоњени, као што је и Исус Христос био гоњен још од витлејемске пећине. Сачувати храброст у овим тешким условима није могуће без тврде вере у Промисао Божији, без ватрене молитве која иде из дубине душе, без искреног и правог покајања.

У овој духовној и празничној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо срећну и берићетну нову 2015. годину Господњу, са вером и надом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу све људе на земљи. Богомладенац Христос да испуни срца ваша миром и радости, мудрошћу и надом, вером и љубављу према свима људима, јер је „С нама Бог“.

У тој и таквој духовној радости, призивајући благослов Божији на све вас, још једном Вас све поздрављамо сверадосним и древним поздравом

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА НОВА 2015. ГОДИНА!

Ваш молитвеник пред
Богомладенцем Христом
+ Епископ АРТЕМИЈЕ