КСЕНОФОНТ
По милости Божијој
Православни Епископ
Епархије рашко-призренске
у ЕГЗИЛУ
Свему свештенству, монаштву и свим правовјерним
синовима и кћерима Српске православне цркве
сверадосни хришћански поздрав:
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Христос се рађа – прослављајте Га!
Христос с неба – сусрећите Га!
Христос на земљи – узвисите се!
Певај Господу, сва земљо!
И у весељу запевајте, људи,
јер се прослави!
(ирмос прве песме божићног канона)
Хладна је витлејемска ноћ и чудан је пар који тражи коначиште. Старац и Дјевојка, уморни од пута, дођоше да цару принесу царево и да се попишу, како је прописано. А смјештаја за њих нема, осим хладне витлејемске пећине. И управо ту, драга дjецо духовна, збива се овај чудесни догађај, овај сусрет Неба са Земљом овај чудесни сусрет и сједињење Бога и Човјека, долазак у свијет Богочовјека. С Неба Христос, срећемо га! На Земљи Христос, и ми се узвишавамо! Весело пјевамо и ми, на овај радосни празник, ове Свете Ноћи, како се у многим језицима Божић назива.
А како се све то чудесно збива, јављају нам свети Еванђелисти у својој Благој Вијести. Дјевојка рађа, а нема мјеста за њено обиталиште. У Дому Хљеба, Витлејему, једино се пећина као красна палата царице показује, да Хранитеља и Умножитеља хљеба прими. Хљеб небески силази нам с Неба, Христос се рађа у убогом обиталишту да би васкрсао онога кога је по лику и подобију Своме створио, а који паде због гријеха свога.
У убоге јасле полаже се Бог и гледамо га као човјека, Богомладенца повијеног у пелене. Јосиф се смућује и не зна шта да мисли, и заборавља на пророштво Михејево које каже: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чему ниси најмањи међу кнезовима Јудиним, јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој, Израиљ.
А на посрамљење једнобожним Јеврејима, синовима истинитог Закона, долазе да се Јединоме поклоне мудраци са Истока, благочестиви звјездочатци, до тада незнабожни, приносе дарове: злато, тамјан и смирну; и траже Онога чију звијезду видјеше на истоку. Клањају му се прости и неуки пастири, славослове га Ангели. Чудесно и предивно сједињење Неба и Земље у овом скромном обиталишту.Безумни Ирод бјесни и тражи да погуби дјетенце, побојавши се за своју власт овоземаљску и убија хиљаде невиних младенаца витлејемских. А све му бива узалуд.
Како нас поучава богонадахнути српски Златоуст, свети Владика Николај Жички и Свесрпски, Христу су се поклонили најмудрији и најпростији свога времена, учени мудраци са Истока и прости пастири који чуваху у пољу своје стадо, а да су полуучена мудрост и искварена простота вазда били највећи непријатељи Христа, тј. Његове Истине, Његовог Јеванђеља, Његове Цркве. Запамтимо, драга дјецо духовна ове ријечи, јер, како онда, тако је и данас. Умни и прости једнако су Христа примали и примају у своје срце, а они који се само градише мудрима, полудјеше, како нас учи св. Апостол Павле.
И данас се свијет дијели на двије стране: они који се Христу клањају, који га истински прослављају и у смирењу, трпљењу и чистоме срцу плод доносе, по тридесет, по шездесет и по сто; и они који, са Иродом заједништво творе па би Христов спомен да униште, Његову благовијест и Његово учење, или макар да га умање до сићушне човјекоцентричне величине и да га поставе у срамни пантеон својих лажних богова.
Није ли и наше вријеме, браћо и сестре, мрачни и тужни свједок тога, кад, гледајући и распознајући знаке времена видимо да се свијет напунио оних који градећи се мудрима полудјеше, како је и пророковало велико пустињско свјетило, преподобни Антоније Велики: Вријеме долази када ће људи полудјети, и када виде некога ко није полудио напашће га говорећи: «Ти си луд, ти ниси као ми!»
Не говори ли ова свевремена поука управо о нашем времену, времену:»права, слобода, демократије, једнакости…», а уствари времена у којем у једном магновењу нестаде све оно чиме су се, расхристовљени Запад и обезбожена Европа, човјекоцентрични и богомрзећи, толико гордили и хвалили, до неба се подизали, градећи нову вавилонску кулу, а ето, већ се до ада сурвавају? Гдје је данас сва европска «слободарска» философија и умовање; гдје су тековине те многоопјеване културе и цивилизације, гдје је тај ничеовски «натчовјек», који је у својој «жељи за моћи» умјесто да у богочовјека узрасте, спустио се у потчовјека и из луднице виче: «Бог је мртав!», као што и пророкује Цар Давид: «Рече безумник у срцу своме: Нема Бога!» Јер управо, човјек и човјечанство који жеђ своје душе не утољава Богом, Богом Живим, како нас и учи цар Давид, осуђено је на пропаст и пропадање, на вјечиту смрт и умирање, такво човјечанство нема ни «циља, ни идеје ни плана» како и пише Шпенглер у «Пропасти Запада»!
А говорећи о Европи и Западу, Богом умудрени преподобни Јустин Ћелијски учи нас да: «Све мале и велике тајне европског духа састале су се и слиле у једну огромну и неизменљиву догму: догму о непогрешивости човека. Тиме су остварене главне тежње свеколиког европског хуманизма: и световног и религиозног. Човек је проглашен за човекобога. У самој ствари, догма о непогрешивости човека открила је главну тајну европског човека. Кроз њу, европски се човек јавно и искрено исповедио и земаљском и небеском свету, и казао шта је, шта хоће, чему стреми. Том догмом, он је одлучно и потпуно протерао из Европе Богочовека а зацарио човекобога. Тиме је заувек предодредио будућност Европе: она се неминовно мора кретати по начелима и смерницама непогрешивог човека – европског човекобога».
А отац Јустин ово богоодступништво и богоотпадништво Европе види, заједно са великим Достојевским, управо у оном страшном паду папе и римокатолицизма који су продали Христа за земаљско господство и тиме били зачетници и узрочници европског материјализма и атеизма. Нека би Бог умудрио и просвијетлио све оне који, често и на епископским и патријаршијским катедрама, јересју екуменизма прљају свештену и урешену, богоукрашену одјећу божанске невјесте, Цркве православне, пристајући на молитвена општења са онима који су од Цркве отпали, јеретицима римокатолицима, као и свима онима које је касније та јерес породила.
Плодове, пак, тог и таквог материјализма и атеизма видимо, даље, пред нашим очима, оличене у одузимању људских права, закључавањима, присиљавањима на вакцинацију од болести која није довољно испитана и од узрочника још мање доказаног, вакцинама које су су све само не медицински сигурне и испитане. Ово планско поробљавање човјека и човјечанства изискује да се свака хришћанска, макар мравља, али жеравична, савјест, успротиви и каже: не у моје име!
Зато, драга Наша дјецо духовна, пазимо како читамо, дакле, како разумијемо и како живимо науку и благовијест Христову. Данас, када многи божићне и новогодишње празнике проводе и прослављају, попут јеванђелског богаташа, сјајно се проводећи, обучени у скерлет и свилу фирмиране одјеће, по богатим домовима, па чак и ресторанима, хотелима и зимовалиштима, уз вриску и необуздану музику и игру, треба се запитати прослављају ли на такав начин од Дјеве рођенога Богомладенца или, пак, прослављају себе и своје страсти? Није ли и данас Христос у некој хладној уџерици и колибици, као некада у хладној пећини, са онима који су у тузи и немаштини, са неким сиромашком који се мрзне и гладује на децембарском мразу, јер су често у богатим и топлим домовима хладна срца, а у њима за Христа нема мјеста?
Загријмо и ми, браћо и сестре, срца своја љубављу према Господу и према ближњем, љубављу према вјери и Цркви православној, који данас тако страшно страдају и тугују. Сјетимо се своје мале и заборављене браће и нађимо им се у невољи, патњи и тузи, јер који помогне једном од те мале браће Христове, самом се Христу нашао и послужио, како нам у Своме Еванђељу Христос и обећава.
Сјетимо се, у ове благе дане, дјецо Наша духовна, и свих прогнаника, страдалника, избјеглица, расељених, који већ годинама, па и деценијама, не могу наћи правду на Земљи овој. Сјетимо се и своје браће и сестара на страдалном Косову и Метохији, који вијековима опстају и одстојавају, а посебно посљедњих двадесет и двије године од НАТО окупације Косова и Метохије и каснијег проглашења лажне државе Косово. Нека Господ и свима вама, који чувате свето Косово и свештену Метохију Богомладенац витлејемски да снаге да останете, да опстанете и да се радујете, јер, гле, обећао је Господ, велика је плата Ваша на небесима!
И сви ми, колико је до нас, да уложимо себе у борбу за очување Косова и Метохије и да истинска борба данас у Србији, поред очувања вјере православне, може бити само за очување светог Косова и Метохије, као и борба за очување људског и хришћанског достојанства и слобода, без наметања недоказаних и недоказивих присилних псевдомедицинских мјера у циљу контроле и експериментисања над људима, над читавим човјечанством. Само такву борбу можемо водити и подржавати, јер је Косово и борба за Косово увијек било Христоцентрично српско мјерило, од Кнеза Лазара до дана данашњег. Свака друга борба безуспјешна је и бескорисна, врло често инструментализовано и манипулативно завођење за Голеш планину, да се Власи не досјете!
Будемо ли се као слободни и храбри људи борили, чувајући чојство и јунаштво, благословиће нас Господ, као што и каже свети Владика Николај у пјесми:
Буди храбар и слободан,
Бог ти збори, Србине,
Ја ћу за те војевати,
Само држ’ се истине!
Поздрављамо на овај дивни празник и све вас, дјецо наша духовна, који се налазите и ван Србије и српских земаља, не само српскога рода, него и све из других народа, хришћанског православног имена и закона, с краја на крај васељене, који сте, борећи се за свету Цркву и вјеру православну препознали у нашем блаженопочившем Старцу стјегоношу, барјактара, који високо држи развијен барјак Христов, а у исповједничкој Епархији рашко-призренској стуб и тврђаву Истине и Цркве Христове. Све вас, са краја на крај васељене поздрављамо и молимо Богомладенца Христа да вам да хришћанске снаге и крепости да издржите искушења кроз која пролазите и која све нас, заједно, очекују, да се не одрекнемо имена Христова и печата Духа Светога и слободе у Христу нам дароване, јер смо плаћени скупо.
Држимо се, дакле, Истине и Правде, Вјере, Наде и Љубави, драга браћо и сестре, дјецо Наша духовна, чувајмо свете врлине у души својој и приступајмо светој Цркви, молећи се и богослужећи у нашим храмовима-катакомбама, исповиједајући гријехе своје, причешћујући се светим Тајнама, и не плашећи се никакве силе вражије која по попуштењу Божијем, наилази на овај свијет, који, по ријечима Апостола Павла, …у гријеху лежи.
Јер, како и пјевамо на овај дивни и велики Празник, понављајући ријечи пророка Исаије: «јер нам се роди дијете и Син нам се даде…јер је с нама Бог». И то нам се роди Христос, за кога богослужбена пјесма каже: «Царство Твоје, Христе Боже, царство је свих вијекова, и владавина је Твоја у сваком нараштају»!
Такву вјеру исповиједамо, у таквог Бога вјерујемо, Богочовјека који постаде један од нас да би нас усинио и учинио Боговима по благодати. Зато сви заједно радосно запјевајмо: Поклањамо се Рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Поклањамо се рођењу Твоме, Христе! Покажи нам и божанско Твоје Богојављење!
МИР БОЖЈИ! – XРИСТОС СЕ РОДИ!
О Рођењу Христовом, 2021. године,
Ваши молитвеници пред витлејемским Богомладенцем:
+Епископ Ксенофонт, предстојатељ ЕРП у Егзилу
+Хорепископ Николај, старорашки и лознички
+Хорепископ Максим, новобрдски и панонски
+Хорепископ Наум, хвостански и барајевски
Епархија Рашко-призренска у егзилу
