Дугогодишње међуетничке напетости у Великој масонској ложи БиХ, које су се, пре свега, огледале у потпуној бошњачкој доминацији у овом прилично затвореном и тајновитом братству, ескалирале су синоћ у отворени физички сукоб и масовну тучу у масонској згради у насељу Радава, поред Нахоревске улице у Сарајеву, која се потом пренела и на простор око зграде где се масони састају, сазнаје Срна.
Извор Срне близак масонском братству у БиХ испричао је да се сукоб догодио на годишњој Скупштини Велике масонске ложе БиХ, а да је резултат свега неколико повређене „браће“, тољагама и камењем полупани скупоцени аутомобили и дефинитивни распад масонског братства у БиХ које је на овај начин, уместо толеранције и космополитизма, демонстрирало да је БиХ „немогућа и ненормална држава“.
Према речима извора, главни актери туче су били професор доктор Изет Рађо, члан Олимпијског комитета БиХ, професор доктор Едиб Делић и доктор Ади Рифатбеговић из Клиничког центра Tузла, високи званичници СДА, са једне стране, а с друге стране је била група Срба и Хрвата, у чију заштиту је стао професор доктор Едвин Дервишевић са Универзитета у Љубљани, који је на крају извукао најдебљи крај.
„Ко зна како би се све завршило да се након неколико минута није појавило обезбеђење из суседне виле Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, где је управо био велики пријем за стране дипломате у БиХ“, каже извор Срне.
Он напомиње да су од оснивања масонског друштва у БиХ, пре 16 година, све кључне позиције у Великој ложи БиХ свих ових година обављали Бошњаци.
Пет ложа се налази у Федерацији БиХ – „Иво Андрић“, „Лукс Босние“ /Lux Bosnie/, „Веритас“, „Светлост Балкана“ и Ложа „Tузла-Европа“, док се у Републици Српској налази само једна ложа – у Бањалуци, где више од половине њених чланова чине Бошњаци из Бихаћа, Цазина, Кладуше и Санског Моста.
„На тај начин се чак и у Републици Српској желело Србе и Хрвате држати под бошњачком контролом. Хрвати су у потпуности маргинализовани, у масонско братство су могли ући само они попут Жељка Комшића, који су се ставили у службу остваривања бошњачких интереса, а од 160 чланова масонског братства у овом тренутку Хрвата је само 12, Срба 27, а остало су Бошњаци“, каже извор.
Када се има у виду огроман утицај који масони имају на сва значајнија кретања у свету бизниса и политике, истиче извор Срне, јасно је да је Велика ложа БиХ постала моћно оружје за остваривање политичких, економских и пропагандних циљева бошњачке политике.
„Tо се, између осталог, огледало и у стварању најближих и најснажнијих веза са масонима из Tурске, те братимљењем ложа из БиХ са ложама из Tурске“, наводи он.
Смета им Тесла
Према његовим речима, први наговештаји међуетничких подела и непомирљивих разлика су почели пре шест година, када су челни људи Велике ложа БиХ из Сарајева спречили намеру бањалучких масона да новоформираној ложи у Бањалуци дају име Николе Tесле.
„Ма колико су доктор Александар Лазаревић и професор доктор Ненад Бабић из Бањалуке били упорни да ложи у Бањалуци дају име по највећем научнику – Николи Tесли, бошњачки масони су их надгласали и ложа у Бањалуци је добила безлично име ‘Феникс“, испричао је извор Срне.
Он додаје да се проблем отворен том приликом временом повећавао, Хрвати су у масонском братству, такође, почели тражити своја права, на шта је масонско руководство у Сарајеву, састављено од Бошњака и неколико њихових послушника из редова Срба и Хрвата, казнама и елиминацијом уклонило доктора Лазаревића и професора Бабића, под претњом искључења из масонског братства.
„На исти начин је елиминисан претњама и уценама један од најугледнијих масона у БиХ, доктор Недељко Ђукић, који је уместо да пре три године буде изабран за Великог мајстора масона БиХ, напрасно избачен из братства, због, по мишљењу масона из Сарајева, наводно превише блиске научне сарадње са академицима у Србији“, истиче извор Срне.
Он наводи да су се проблеми само гомилали, а када су након 16 година Срби и Хрвати смогли снаге и храбрости да затраже равноправност у братству, добили су „јасну поруку тољагама и песницама од ‘своје браће’ из Сарајева у виду батина“.
„Ово је крај масонског експеримента у БиХ који је показао да ни звучне титуле чланова, ни скупа одела и аутомобили не могу променити некултуру и запуштеност друштва у БиХ, а најмање могу променити међуетничке и међурелигијске поделе, које су више него присутне и међу онима који се заклињу са ‘брат је мио које год вере био“, закључио је извор Срне.
Срна сазнаје да су о свему обавештене и масонске ложе у Србији и Хрватској, али и у Аустрији и Словенији, па се може очекивати интернационализација проблема.
СРНА
