Браћа Вучић директни налогодавци осмоструког убиства на Малти и у Либији

Круг око злочиначке активности браће Александра и Андреја Вучића и њиховог картела скоро да је затворен. И сведочење које је иза себе оставио покојни амбасадор Оливер Потежица, који је убијен у Либији од стране Исламске државе, а по наређењу Александра Вучића може допринети да истражитељи злодела браће Вучић могу да сакупе довољно доказа да их и за његово и друга убиства изведу пред суд. Истраживач Магазина Таблоид је из више извора осветлио причу која следи

Дана 24 октобра 2016., године авион марке Метролинер, иначе власништво Министарства одбране Француске, у коме се налазило пет специјалних агената француске обавештајне службе (Дирецтион гéнéрале де ла сéцуритé интéриеуре) ДГСИ који су дошли у специјалну мисију на Малту, да би физички испратили и запосели брод Монерон у случају да браћа Вучић успеју да крену са претоваром оружја које је возио Монерон, а намењено је за Исламску државу (ИСИЛ) у Либији, а које би они одмах искористили за упад на територију Алжира и Туниса, да запоседну гасна поља. А традиционална интересна зона Француске у Африци је на првом месту Алжир и Тунис, због земног гаса, који снабдева Француску гасом, а Француска Италију и Шпанију

Између осталог, Алжир је нудио Републици Србији 2012. године, када је дошао Вучић на власт, да склопе легалне уговоре са Владом Србије за набавку наоружања за војску Алжира за једну милијарду долара одмах, као и да се упосле наше грађевинске фирме да граде по Алжиру у вредности послова неколико милијарди долара. Алжир је пријатељска земља одувек била са Србијом, у добрим односима задњих 80 година, и није признала независност Косова. Али НЕ! Вучић и његов геноцидни брат су те легалне послове одбили и потписали илегалне уговоре са Исламском државом (ИСИЛ) и терористима, да њих снабдевају оружјем и муницијом, и тако стали на страну непријатеља Србије и скоро целог света.

Кобног дана, екипа специјалних агената француске тајне службе креће у извиђачку мисију око Малте, па до обала Либије, надзирања брода Монерон, по полетању са аеродрома авиону из чиста мира нестају комплетне електронске команде и авион креће да понире, до удара у земљу, где долази до погибије свих чланова посаде.

Главнокомандујући у екипи Вучићевих полтрона и извршиоца овог убиства био је Иван Тодоров, начелник безбедности у Безбедносно информативној агенцији (БА) из Београда, који је тих дана био у службеној посети Малти, са екипом од још петоро људи, техничких лица.

Авион Метролинер са агентима Француске службе је оборен са уређајем Магнетрон (јаммер-ометач – производ Војно техничког Института, коришћен за ометање комуникације измедју Авакса и Томахавк ракета, у време НАТО агресије 1999. године) који је екипа радника БИА и ВБА допремила до обала Малте, близу аеродрома, са ког су тога дана агенти полетали.

Цео случај убиства агената француске службе је повезан и са убиством радника амбасаде Србије у Триполију (Либија) Слађане Станковић (иначе тајне сараднице Војно безбедносне агенције већ 15 година) и Јовице Степића, као и амбасадора Оливера Потежице.

Прво двоје су у договору ИСИЛ-а са браћом Вучић отети од стране исламиста у Либији само из разлога јер су делимично укључени сазнањима и оперативним пословима око Вучићевог шверца српског оружја Исламској држави у Либији. Они су убијени у знак прикривања доказа и сведока шверца оружја Александра и Андреја Вучића терористима Исламске државе у Либији, јер је дошло до проблема око испоруке наоружања.

Двоје службеника амбасаде је прво киднаповано, па је наводно тражен откуп, како би браћа Вучић оправдала узимање 20 милиона долара из буџета Србије, ради њиховог наводног откупа, а те паре су ставили себи у џеп, званично оптужујући челнике БИА Ивана Тодорова и директора Александра Ђорђевића, да су они те паре задржали. Двоје службеника је морало да умре, а Вучић је немилосрдно за њихову смрт оптужио авионе америчког ваздухопловства. Убијени су 20. фебруара 2016. године. Главна команда авијације из Пентагона је одлучно демантовала да је гађано место на којем су били смешетни службеници Амбасаде. Вучић је у помоћ позвао Џорџа Сороша и госпођу Хилари Клинтон, који су средили да се случај заташка.

Остао је још један живи сведок опасног злочиначког деловања браће Вучић. Амбасадор Оливер Потежица је остављен у Триполију, уз претњу, како би пратио случај усидреног брода у Ријеци, јер се очекивало да ће браћа Вучић да га ”одблокирају”.

Слутећи шта ће му се десити, амбасадор Потежица је поручио из Триполија да у Београду воде рачуна када га оптужују, јер ”може доћи до цурења информација”. Дискете је оставио пријатељима, који су на његовој комеморацији на Новом гробљу знали коме ће их дати. Ево, почињу да цуре.

Амбасадора Потежицу Исламски терористи убијају 8. маја ове године, са седам метака у тело, а Исламске новине лажу и пишу да је страдао у саобраћајној несрећи. Све се то дешава услед договора браће Вучић и купаца оружја у Либији, јер је брод Монерон неочекивано пресретнут од стране Малтешке морнарице и истоварен на Малти – контејнер са 2.000 тона оружја (писали смо о томе у прошлом броју Магазина Таблоид), а то је оружје било баш намењено Исламској држави у Либији, за покушај упада у Алжир и Тунис, ради дестабилизације тих региона. Операцију и овог организовања убиства је водио начелник безбедности у БИА Иван Тодоров, уз благослов браће Вучић. Због ових ”подвига” још чврсто седи у Безбедносно информативној агенцији у Београду.

О овим пословима браће Вучић детаљно су упознати државни секретар у Министарству спољних послова Вељко Одаловић и министар Ивица Дачић.

Смрт француских обавештајаца разбеснела је Французе, који су сматрали да је то организовала албанска мафија са Косова и Метохије, јер је у том броду било намењено оружје и за Војску такозване Републике Косова. Зато је 4. јануара ове године авион у којем је био Рамуш Харадинај, који је требало да слети на швајцарски аеродром у Базелу, али је ”због лошег времена” слетео на погранични аеродром Базел – Милуз на истоку Француске. Допутовао је летом из Приштине.

Француски обавештајци су, Рамуша Харадинаја, након што га је суд пустио из притвора по потерници из Србије, због грозних ратних злочина, подвргли испитивању о многим догађајима и његовим криминалним везама и са браћом Александром и Андрејом Вучићем.

Треба подсетити да је српска Влада одуговлачила са слањем документације неопходне за изручење Рамуша Харадинаја Вишем суду у Београду – Одељењу за ратне злочине. Министарка правде Нела Кубуровић имала је специјални задатак да са Тужилаштвом за ратне злочине из Београда испослује да се релевантни докази не шаљу француском суду који је држао Харадинаја у екстрадиционом притвору.

Сведочење бившег српског амбасадора Оливера Потежице (који је, да подсетимо, на аеродром Никола Тесла, на путу за амбасадорску службу, отишао из наше редакције, поздрављајући се са пријатељима, (а са тадашњим замеником главног уредника Миодрагом Динићем био је у веома добрим односима), помоћи ће истражитељима Вучићевих злодела да имају доказа и за суд.

Круг око браће Вучић и њиховог картела је, скоро, затворен. Чека се само њихово привођење правди.

мајор Горан Митровић, Таблоид