Иако је ретко виђа у домаћим филмовима и серијама, публика у Србији није заборавила Бранку Kатић и њене улоге. Глумица, која већ низ година живи у иностранству, последњи пут је на матерњем језику играла пре три године у „Фалсификатору” Горана Марковића.
Пред гледаоцима, пре свега телевизијским, сада се појављује у хрватској серији „Новине”, редитеља Далибора Матанића, чије се приказивање очекује на јесен на Хрватској радио-телевизији. Прве две епизоде, од 12 колико их је снимљено, могла је да види и публика управо завршеног 22. Сарајевског филмског фестивала. Пратећи рад редакције једног дневног листа чији власник постаје моћни тајкун, серија по тексту писца и новинара Ивице Ђикића тематизује утицај политике и крупног капитала на медијску сцену. Бранка Kатић игра борбену новинарку за коју колеге кажу да је сменила неколико министара. „Серија је заправо о томе да ли је правом истраживачком новинарству дошао крај или има наде за њега”, каже глумица за „Политику”. И поред пет филмова које је снимила у иностранству и рада на телевизији, истиче да јој је каријера у Србији најдража.
Пратите ли српску кинематографију?
Да, колико могу. Опстајемо упркос свему – немању новца, малом броју филмова које успевамо да направимо. Али од тих неколико филмова колико се годишње сними, неки увек буду одабрани у селекције светских фестивала и добију пажњу и признања међународне филмске јавности. То много говори о квалитету идеја и занатској стручности наших филмских стваралаца.
Kад помињете новац, ми замишљамо да се у иностранству, у Америци пре свега, троше огромне паре на филмску и ТВ продукцију и да је зато све на вишем нивоу…
Њихове продукције располажу са много више новца, али њихово умеће није на вишем нивоу. Наше продукције су фантастичне и зато што успевају да са много мање новца испричају добре приче. Допада ми се што се регион поново повезује кроз заједничке пројекте. Добро је да нас уметност повезује после свих страшних ствари које су нас раздвојиле.
На основу чега бирате улоге?
Битно ми је да је сценарио добар, да улога комуницира са мном, да дотакне нешто у мени. Битно ми је и да сам у добром друштву, да имам поверења у редитеља и његово виђење приче коју жели да исприча.
Недостају ли вам улоге на српском језику?
После више година рада у иностранству, радујем се када добијем улогу у Србији или на просторима бивше Југославије. Глума на нашем језику ми је природнија и више у њој уживам, јер имам снажнији осећај личне слободе. Глумцу је битно како се осећа изнутра. То колико боље разумем ликове који долазе са нашег поднебља, жене са нашим причама, нашом страшћу – то ми је ближе и као глумици узбудљивије.
С обзиром на то да већ дуго не живите у Србији, примећујете ли неке промене када дођете у родни Београд?
Наравно. Београд је велики град који се стално мења. Радује ме да се Београђани не предају, да се још увек боре за свој град. Тужно ми је да су Народни музеј и Музеј савремене уметности затворени годинама. Генерације младих људи одрастају у Србији, а да никада нису имали прилике да уживо погледају збирке наших музеја.
Глумци се код нас све чешће жале на свој положај и однос државе.
Однос државе је страшан не само према глумцима, већ према култури уопште. Kултура је прво место где се огледају држава и друштво, а код нас је потпуно маргинализована. Зато нам уместо културе цвета примитивизам.
Играте у серији „Новине”. У чему је тајна тако велике популарности серија последњих година?
Kад је нешто добро, лако нађе пут до публике. А друго, број гледалаца који може да има добра серија већи је од сваког филма. Телевизија је тренутно моћнији медиј, поготово кабловски програми који немају ограничења у томе колико експлицитно могу да прикажу теме којима се баве.
Живели сте осам година у Лос Анђелесу, пре тога у Лондону где и сада живите. Шта бисте волели из тамошњег начина живота да постоји у Србији?
Амерички начин живота нема много везе са нама. Али од европских народа мислим да бисмо могли да научимо понешто. Мало реда и дисциплине би нам добро дошло. Такође, поштовање различитости, поштовање права на избор и другачије мишљење.
Kада ће публика у Србији моћи да вас види у некој новој домаћој серији или филму?
Тренутно снимам за РТС серију „Сумњива лица”, у којој ће низ најзначајнијих Нушићевих комедија бити преточен у 72 полусатне епизоде. Играм Смиљану, пријатељицу једне од главних јунакиња, наивну и помало шашаву приучену инструкторку фитнеса.
Политика.рс
