Једна фотографија, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувијек је постала симбол антифашистичке борбе и херојства народа Козаре и Поткозарја. Ријеч је о фотографији мајке Милице Тепић, која дјецу спасава фашистичког терора и злочина, бјежећи и скривајући се планином Козаром и њеним обронцима.
Фотографију је овјековјечио ратни репортер Жорж Скригин. Седам деценија касније, пронашли смо тадашњег двогодишњег дјечака Бранка Тепића, којег је мајка бјежећи носила на леђима, водећи сестру Драгицу за руку. Судбина је хтјела да му ова фотографија на неки начин одреди будућност „вјечитог избјеглице“.
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=O2YfpEYwXR8″]Чувена фотографија настала је у Кнежици прије 71 годину, када је ратни репортер Жорж Скригин срео напаћену Милицу Тепић из дубичког Комленца, која је бјежећи од усташа и осталих фашиста, спасавала своју нејач. Кријући се у шуми, бјежећи од покоља и логора, на леђима је носила двогодишњег сина Бранка, а за руку водила двије године старију кћерку Драгицу. Њен син Бранко данас има 73 године.
Бранко сада каже да су “самим чудом остали живи јер тешко је и замислити да неко може и зими и љети и дању и ноћу бити на Козари, под буквом и да преживи”. Његова мајка је, каже, “имала још већи проблем јер је са собом имала дјецу.”
“Спавали смо у шуми, она је вјероватно направила неку заштиту од грања да ту спавамо”, каже Бранко.
Фотографија Жоржа Скригина обишла је свијет и постала симбол антифашистичке борбе напаћеног народа Козаре. Одредила је каснију Бранкову судбину “вјечитог избјеглице”. Након “Олује” морао је да исели из Хрватске, у којој је живио и радио.
Након што је његова породица у Сиску остала без трособног стана, отишла је на Банију гдје је имала викендицу. Тамо су били до 1995. године, односно до “Олује”, а онда су отишли у Градишку.
Бранков отац на почетку Другог свјетског рата објешен је међу петнаестак партизана у центру Козарске Дубице, а мајка Милица умрла је 1949. године. Њега и сестру Драгицу, које је такође умрла, отхранио је ујак.
Овај “вјечити избјеглица” данас живи на Банији. И даље нема личну карту Републике Хрватске. Има пет унука и нада се да њих никада неће задесити његова судбина.
РТРС.тв