Тијана Вучевић Ћировић има значајну улогу у многим аферама које потресају Електропривреду Србије. Захваљујући политичкој моћи свог брата Милоша Вучевића, градоначелника Новог Сада, она ведри и облачи у новосадској управи ЕПС-а. Политички подобне појединце шитити од одговорности за незаконите радње, а прогони свакога ко им се супротстави.
Милош Вучевић је сестру поставио на место руководиоца сектора за корпоративне послове Техничког центра Нови Сад како би учврстио контролу над тим делом највећег српског јавног предузећа. Тијана Вучевић Ћировић то не крије. Напротив, сваку реченицу почиње са „видећете кад мој брат…“ По њеном уверењу, брат Милош поставља и смењује, награђује и кажњава.
Запослени у ЕПС-у истичу бројне примере злоупотребе положаја сестре и брата Вучевић. У последњем и најзначајнијем случају на удару се нашла Наташа Пришић, координаторка у Сектору за унутрашњу контролу. Пришић је, обављајући радне задатке, открила да више од сто радника ЕПС-а не долази на посао, а добија плату. На том списку су и Слађана Мијановић и Слободан Лучић, штићеници Игора Бечића, високог функционера СНС-а и народног посланика. Да би заштитио „своје људе“, Бечић је упутио претње смрћу Наташи Пришић, а за помоћ се обратио и партијском колеги Вучевићу.
Милош Вучевић је ургирао код в.д. директора ЕПС-а Милорада Грчића, а његова сестра Тијана код Ненада Дилберовића, руководиоца Сектора унутрашње контроле. Захтев им је био исти – да спрече Пришић да обавља свој посао и да је казне јер се усудила да поштује закон, а не интересе Бечићевих штићеника. „Kо је та Наташа Пришић? Видеће она кад је мој брат буде скинуо“, прети Тијана Вучевић Ћировић.
Осим Пришић, на удару су и други неподобни радници ЕПС-а. У том јавном предузећу тврде да Вучевићева сестра малтретира запослене, уцењује их и прети отказом, па и да подмеће лажне анексе уговора о раду. Такав анекс подметнут је радници Марији Ђукић, како би била пребачена на рад у Жабаљ. Ђукић је кажњена јер је на суду одбранила своје право на рад у ЕПС-у. Под изговором „повећане потребе процеса рада“, она је депортована у Жабаљ, где нема радно место и елементарне услове за било какав рад.
По истом принципу, један економиста је пребачен у Руму, јер је Тијани Вучевић Ћировић засметало што „није у СНС-у“.
С друге стране, Вучевић Ћировић, у сарадњи с Јеленом Црногорац и осталима из „своје свите“, штити функционере. Уместо отказа због злоупотребе службеног положаја и других дела, они добијају премештај у „Про ТЕНТ“.
Радници ЕПС-а истичу да Вучевић Ћировић „удара плусеве и минусе“, којима оцењује њихову политичку подобност. Због тога су писали новосадском градоначелнику, с љубазном молбом да „смири своју сестру, која звижди по пословној згради ЕПС-а“, мобингује и малтрериа поштене раднике. Иако су Милоша Вучевића и писмено подсетили да ЕПС није његово и власништво његове сестре, односи у том јавном предузећу нису се променили.
Сестра и брат Вучевић и даље неприкосновено господаре новосадским ЕПС-ом. На исти начин, истим методама спроводе тортуру над радницима. Разликују се само у томе што Тијана има бољег естетског хирурга. Kад дође време за свођење рачуна, биће јој потребан и бољи адвокат.
