Kако брат Зорана Бабића зида у Врњачкој Бањи по плану за који је грађевинска инспекција утврдила да је нелегалан, јер угрожава извор минералне воде, о томе пише Јавно.рс.

“Ма не могу, бре пријатељу, ништа да ти објашњавам… Одакле ми паре? Па нашао сам! Знаш ли ти како се гради зграда? Ништа се не плаћа, пријатељу. Него дајеш у квадратури. Значи, не требају ти паре уопште! Градитељу дајеш процентуално квадратуру”.

Овако је Горан Бабић, брат од стрица Зорана Бабића, првог човека Kоридора Србије у оставци, одговорио на питања БИРН-а о томе одакле му новац за изградњу великог стамбеног блока у Врњачкој Бањи будући да се никада раније није бавио грађевинским пословима, нити је имао неки други уносан бизнис и успешно предузеће.

Педесетосмогодишњи рођак Зорана Бабића свој грађевински првенац подиже на ексклузивној локацији на самом ободу бањског парка, тик уз извориште минералне воде Снежник које се налази у зони санитарне заштите, пише БИРН.

Бабић зида грандиозан стамбени објекат од скоро 4.000 квадрата и чак 84 стана, који одудара од архитектонско-урбанистичке целине централног бањског парка, на месту за које је грађевинска инспекција утврдила да је уређено Планом генералне регулације који није у складу са Законом о планирању и изградњи.

Инспекција је утвдила да се дозволе за градњу у зонама заштите изворишта (у којој гради и Бабић), зидају на основу Плана генералне регулације који не садржи елаборат о њиховој заштити, што иначе битно утиче на одређивање правила грађења.

Због тога је инспекција предложила министарству да забрани даљу примену Плана генералне регулације, а из Министарства поручују да ће о даљим мерама одлучити након што Уставни суд оцени законитост поменутог документа и додају да је поступак покренут.

Иако нема формалне потврде да Зоран Бабић “има прсте” у овом уносном послу, он је редовно обилазио градилиште, а извори БИРН-а из Врњачке Бање кажу да је близак са братом и да важи за човека са великим утицајем у бањи.

Иако се састао са новинарима БИРН-а, Бабић није желео да коментарише наводе о нелегалној градњи.

Планови грађења по мери моћних инвеститора

Иако у Просторном плану Врњачке Бање из 2011. пише да је заштита културних добара, градитељског наслеђа и седам минералних извора, међу којима је и Снежник, најважнија за развој бање, стање на терену демантује такав стратешки став.

Позната по туризму заснованом на лековитој води и благој клими, најпознатија српска бања доживела је градитељски бум последњих неколико година који прети да у потпуности промени изглед и амбијент старе и надалекочувене туристичке дестинације.

Од Врњчана, са којима су новинари БИРН-а разговарали, могло се чути да је за урбанистички хаос одговорна локална власт која регулационе планове усваја у складу са интересима појединих инвеститора, а не у јавном интересу.

Тај проблем траје годинама, а поново је доспео у центар пажње са изградњом стамбеног блока који се састоји од две ламеле укупне површине од 4.000 квадратних метара у којима би требало да буду смештена 84 стана и 43 паркинг места.

Ова троспратна зграда ниче у зони препознатљивој по специфичној архитектури и вилама – културним споменицима Врњачке Бање, од којих неке потичу из средине 19. века.

Осим што се не уклапа у амбијенталну целину, овај стамбени објекат налази на свега педесетак метара од једног од најпознатијих и најпосећенијих извора минералне врњачке воде – Снежника, који је због урбанистичког хаоса и неконтролисане градње 2011. године већ био затваран.

У води Снежника тада су се појавиле фекалне бактерије након што је дошло до изливања канализације због прекомерне градње.

Објекат који код Снежника гради Горан Бабић надмашио је својом величином све до сада изграђене на тој локацији.

Бабић је грађевинску дозволу за поменути објекат добио у априлу 2019. године.

Против изградње тог стамбеног објекта први се побунио комшија Драган Брђовић који је у пријави навео да “један моћник” гради објекат по плановима који нису донети ваљано, уз напомену да то отвара могућности за злоупотребе приликом издавања грађевинских дозвола.

Након добијања ове пријаве, Министарство грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја послало је надлежну грађевинску инспекцију да изврши ванредни надзор. Налаз инспекторке Тање Обрадовић практично је потврдио Брђовићеве наводе.
Зидање настављено и у време короне

Упркос свему и током епидемије вируса корона, зидање је настављено.

Станови у Бабићевој згради у фази изградње продају се по цени од 1.200 евра за квадрат без урачунатог ПДВ-а, који је 10 одсто од вредности стана.

С обзиром на величину објекта, то може да значи да би инвеститор могао да заради око 3,5 милиона евра, кад се одбију трошкови улагања који према подацима из грађевинске дозволе износе око 1,5 милиона евра.

Одакле толики новац педесетосмогодишњем Горану Бабићу, који се никада раније није бавио грађевинским пословима нити имао неки други бизнис и предузеће, као и да ли у овај посао уствари инвестира његов брат Зоран?

У телефонском разговору Горан Бабић нам је понудио нека објашњења из којих смо разумели да инвеститор може бити буквално свако, јер новац за то уопште и није потребан. Он је казао да уместо новцем услуге плаћа у квадратури.

Тврди и да његов брат Зоран нема никакве везе са изградњом стамбене зграде.

“Нема никакве везе, никакве, ама баш никакве”!

На питање због чега онда Зоран Бабић, према сазнањима БИРН-а, обилази градилиште, он одговара да у то није упућен.

“Не, ја то први пут чујем, пријатељу, први пут чујем, значи нема то никакве везе са Зораном”, изричит је Горан Бабић.

Из агенције Бања некретнине, која се бави продајом Бабићевих станова, речено нам је да се завршетак објекта планира за 31. децембар ове године и да заинтересовани купци треба да потпишу уговор код нотара и одмах плате око 40 одсто вредности стана, а остатак када објекат буде завршен.

Почетком марта нам је речено да је агенција половину станова већ продала, да се станови раде у складу са грађевинском дозволом “која је правоснажна”.

На питање да ли би купци станова могли имати било какве проблеме због чињенице да је дозвола за градњу објекта издата по Плану генералне регулације који оспорава републичка грађевинска инспекција, Горан Бабић тврди да проблема не може бити.

“То ће сигурно бити укњижено, сва документација постоји. Значи, можете да проверите, пошаљете инспектора, све је исправно, све дозволе су валидне, до једне”.
Налаз инспекције: Променити план, обуставити изградњу

Током инспекцијског надзора 26. децембра 2019. инспекторка Тања Обрадовић је утврдила да План генералне регулације Врњачке Бање није израђен у складу са Просторним планом тог места и Законом о планирању и изградњи у делу којим се утврђују зоне санитарне заштите.

Инспекција је утврдила да Плану генералне регулације недостаје елаборат о зонама заштите изворишта минералне воде, јер управо та студија битно одређује услове градње у тим зонама.

Мере заштите изворишта “битно утичу управо на правила грађења и уређења и у неким случајевима су и одређујући, јер се њима може забранити одређена намена”, пише у извештају инспекције.

Међутим, начелник Општинске управе Врњачка Бања, Славиша Пауновић у разговору за БИРН тврди да се ради искључиво о пропусту техничке природе, јер елаборат постоји, али је неко заборавио да га приложи уз План генералне регулације.

Он каже да су приликом израде Плана регулације коришћена два елабората о заштити изворишта, и то један из 1999. године и један из 2012, али да грешком нису приложени.

Ипак, урбанисткиња Божена Стојић из Института за урбане политике оцењује за БИРН да овде није реч само о техничкој грешци и указује да се управа позива на застареле елаборате, што је суштински проблем.

“Они нису израдили елаборат који су били у обавези да израде, а такав елаборат би можда показао да у одређеним зонама са тим параметрима које су одредили Планом генералне регулације, у ствари не сме да се гради. Ово је могао бити један од начина да се инвеститорима изађе у сусрет и да се, у конкретном случају, између осталог, омогући грађење у зони изворишта”.

Ово није био једини уочени недостатак Плана генералне регулације.

Друга важна примедба инспекторке Тање Обрадовић односи се на нелогичности у одређивању зона и правила грађења у њима.

На пример, у комерцијалној зони у којој гради Бабић, осим хотела, дозвољена је изградња кућа, али не и стамбене зграде какву гради Бабић.

“У овом Плану генералне регулације је зона С2K као зона породичног становања смештена у комерцијалну зону. Дакле, породично становање су куће. Исти план каже да постоји и зона С3 која је предвиђена за вишепородично становање, а имамо објекат код Снежника који је вишепородични објекат, а зида се у зони породичног становања, а то је омогућио План генералне регулације због тога што је за њих одредио параметре који не иду уз поменуте намене”, објашњава за БИРН урбанисткиње Божене Стојић.
Одговор министарства

Препоруке инспекције биле су да министарство покрене поступак за оцену законитости локалног Плана генералне регулације и да се донесе решење о забрани примене планског документа до његовог усклађивања са законом.

У Врњачкој Бањи се, међутим, и даље гради и дозволе се инвеститорима издају на основу оспореног Плана генералне регулације, јер бањској управи решење из Министарства о забрани примене тог плана до данас није стигло.

У писаном одговору који је БИРН добио из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре наводи се да ће евентуално решење о даљим мерама бити донето по окончању поступка оцене законитости пред Уставним судом, које је Министарство покренуло подношењем захтева том суду, али одговор још није добило.

“Министарство ће донети одговарајуће решење о даљим мерама. До окончања поступка законитости, План генералне регулације Врњачке Бање је и даље на правној снази”.

У истом одговору се наводи и да је Општина Врњачка Бања доставила 24. фебруара ове године Министарству приговор на записник инспекторке Тање Обрадовић, али да приговор није прихваћен, јер је поднет након истека законског рока од пет радних дана.

Начелник Општинске управе Врњачка Бања, Славиша Пауновић каже да управа у међувремену наставља да ради у складу са постојећим Планом генералне регулације, као што то чини већ годинама.

Он додаје да је цео проблем сада настао због градње стамбене зграде Горана Бабића код Снежника.

“Фама се дигла око једне зграде. Имао је План генералне регулације пар измена, али одувек је била дозвољена изградња на тој локацији. Да је неки други инвеститор, нико се не би ни интересовао. И раније се ту градило, има још сазиданих објеката код Снежника, е сад ова зграда је већа зато што је већа и парцела. Ова парцела је огромна”, каже Пауновић.

На питање да ли је на издавање грађевинске дозволе имала утицаја чињеница да објекат гради брат директора Kоридора Србије и високи функционер СНС-а, Пауновић одговара да то није имало никакав утицај.

“Ту сте у праву, што се каже основ сумње, али, у нашем случају, то није имало никаквог утицаја, то вам са сигурношћу кажем”.

Пауновић признаје да у Плану генералне регулације има параметара за изградњу са којима се ни он не слаже, али да Управа није за то одговорна.
Шта кажу урбанисти

БИРН је о налазима инспекције желео више да сазна од инспекторке Тање Обрадовић која је била вољна да разговара, али од свог шефа није добила дозволу.

Зато смо тумачење поменутих налаза потражили од урбанисткиње Божене Стојић.

Стојић каже да се на примеру Београда на води види како су без преседана измењени планови због инвеститора.

“До неких сулудих граница се крше планови и њихов садржај, начин израде, процедуре због инвеститора. Тако да у нашој урбанистичкој реалности било би ми тешко да поверујем да је све случајно”, каже Стојић.

Уз напомену да не може да тврди шта се у конкретном случају догодило – да ли је у питању незнање, немар или намера – Стојић истиче да ипак може да изведе неке закључке из личног искуства током рада у неколико локалних одељења за урбанизам.

“У једној од њих сам добила да прочитам неки план и он је био нелогичан и није имао смисла у многим ставкама. И онда сам питала зашто нема смисла. Речено ми је – немој да мислиш да је тако зато што ми не знамо, него зато што тако мора”, каже Стојић.

Она додаје да сви планери морају да добију лиценцу, а да је за то потребно познавање свих закона и сегмената планирања, па због тога закључује да у таквим ситуацијама постоје јасне намере зашто се нешто погрешно ради.

“Такође, процес израде и усвајања неког плана има неколико механизама провере и контроле плана пре усвајања. У случају када закаже знање, ту су механизми контроле. Kада се усвоји један овакав план, то јасно говори да су заказале све надлежне институције у процесу израде плана, а не знање планера”, закључује Стојић.

Јавно.рс