Братство и убиство

Лепо нам је онај Немац недавно усред Београда скресао: заборавите на неутралност у Украјини ако хоћете у Европу, а видим да сте задрли ко овнови на солило.

А ми се неутралности у’ватили ко млада за ону ствар! Поготово у медијима, којима су извори искључиво амерички и енглески и где су раскомадани цивили проруски сепаратисти, а заробљени есесовци регуларна украјинска војска. Нема на ступцима бгд и европске штампе слике ковчега четворогодишње Маше, убијене артиљеријским плотунима разуларених кијевских зликоваца.

Мала Маша је, као и мала Милица из Батајнице, такорећи случајна жртва, дивним речником Џејмија Шеја названа колатералном. И они који су узалуд покушавали да јој одбране право на малени, тек започети живот, морају да одговарају пред судом западне инквизиције.

Ширитељи напалм-демократије, креатори свињарија од Маркала до Ирака и Сирије, убице какве свет, да опрости Адолф, одавно није видео, нису задовољни што су уштројили своје медије.

Пипци лажи морају да се приме свуда где увелико клија издаја националних интереса, укључујући, наравно, и Србију. И да видиш, доста им добро иде: кад се плитка памет накалеми на поткован образ, ето идеалне климе за свако ђубре, које се назива текстом, или прилогом.

Ето, да не беше хрватских медија ко би у Србији сазнао како хрватски драговољци, одушевљене присталице неонацистичке Украјине, од свог инструктора (звучи познато?) траже да их шаље на фронт где су с друге стране – Срби.

Уљуљкало се то на ловорикама “Олује”, поверовало у бајке о херојском домовинском рату, о моћним хрватским постројбама које гоне четничке кукавице… Нико није стигао да им објасни да су храбри бојовници бајонетима јуришали на жене, децу и старце, а да тамо, у Новоросији, такве хероје воле да вешају за јајца.

Уколико у међувремену не стигну да врућим црепом са коже истружу слово “У” или кукасти крст, па се ушуњају, по старом обичају из ’45, међу победнике или се умувају међу избеглице.

Да не би хрватских медија, не бисмо сазнали ни да су неонаци трупе храброг Порошенка препевале песму усташког складатеља и извођача Томпсона, а све у складу са братством искованим код Стаљинграда, када су, такође под кукастим крстом, јуришали на Русе. Не знам шта су неодраговољце лагали о том времену, али би неко требало да им скрене пажњу да се отуд, сем Месићевог стрикана, ретко ко вратио у лијепу њихову.

(Иначе, стрикан са преосталим усташким лешинарима се касније преквалификовао у партизана, па су га ови бацили да се на Чачку гања са Швабама. Где су такође гадно добили по лабрњи, тако да се не зна од кога је више награбусио: од Руса, или од Шваба. Баксуз човек!)

Чек, чек, питао би се неко, што би српски медији крили савез неонациста и неоусташа?! Уосталом, зар није хрватски министар правде рекао да нема намеру да кажњава драговољце јер ратују на страни праведника, а против сепаратизма? Јест да их је званична Москва мирно, прибрано и помало крволочно упозорила да се не зајебавају, али ко шиша Путина.

Браћа Кроати су, иначе, познати по ретком таленту да у почетку редовно изаберу погрешну страну…
Није, море, у томе квака. Пре ми се некако чини да је Вођа још охохо давно планирао да дође европској милф икони Колинди на устоличење. А кад планираш посету так’ важну за цео српски народ и васколико расејање, онда не мреш љутити домаћицу.

Уосталом, шта ми имамо с тим тамо неким ратом? Вратићемо и ове наше блесове, на челу са Почучом, да нам не кваре неутралност. Ако треба, лично ће Расим да их похапси, а представиће се као Нурсултан Назарбајев, да се лакше увуче иза непријатељских линија.

Колинда, душо, тури кавицу, ето чика Аце!

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести