Избеглице из Хаџића масовно умиру због осиромашеног уранијума из НАТО метака. Стопа смртности досељеника четири пута већа него код Братунчана

БРАТУНАЦ – Од 1996. до данас у Братунцу је умрло близу 800 Срба који су се доселили са подручја општине Хаџићи. Најмање 300 њих је, према евиденцијама које смо добијали од здравствених установа, цркве и свештеника, умрло од рака. Истраживања су рађена, комисије које су у склопу Народне скупштине РС формиране установиле су да је то последица НАТО бомбардовања Хаџића 1994. и 1995, и то бомбама са осиромашеним уранијумом – каже Видомир Бандука, председник удружења „Сарајевски Срби“ са седиштем у Братунцу и некадашњи народни посланик у Републици Српској.

– Ове тврдње, на крају крајева, потврдиле су и мисије НАТО у Сарајеву. Ја сам гледао те документе, у којима се наводи да је на подручју Сарајева, а највише Хаџића, избачено три тоне тзв. уранијумских метака. То је метак калибра 30 милиметара. Дакле по тим документима, неспорно је да је коришћен осиромашени уранијум, а у тим мецима у разним експертизама пронађени су и други елементи, као што су никл и плутонијум – додаје Бандука.

Стручњаци истичу да је највећу опасност по здравље људи изазивала прашина која се формира приликом експлозије тих авионских метака. Докторка Славица Јовановић, која се истраживачки бавила овим проблемом, дошла је до закључка да је стопа смртности код избегличке популације знатно већа него код домицилног становништва.

ИГРА У КРАТЕРУ Јавности је познат случај Слађане Шаренац, која се после бомбардовања, као седмогодишња девојчица, играла у кратеру од бомбе. Најпре су јој отпали нокти на рукама и ногама, а потом су се појавили и неки други здравствени проблеми, због чега је једно време провела на ВМА у Београду.

– Истраживање је рађено у периоду од 1996-2000. Резултати код циљне групе, становника Хаџића, били су поражавајући: стопа смртности код њих била четири пута већа него стопа смртности код Братунчана! – додала је Јовановићева.

Данас у Братунцу живи око 2.000 људи из Хаџића. Оно што их издваја од осталих становника овог града јесте чињеница да и данас умиру од малигних обољења у знатно већем броју од локалног становништва. Становници Хаџића и данас живе у страху од последица бомбардовања по здравље. Решење агоније и страха са којима су суочени наставља се, јер, како истичу, држава ништа не предузима.

Проблем који је и данас присутан не може бити у потпуности решен, јер, како истичу наши саговорници, нарушено здравље код људи не може бити повраћено. Потребно је много озбиљније ухватити се укоштац са овим проблемом, донети адекватну стратегију и урадити систематске прегледе ризичне групе становништва.