ЈАЧАЊЕ финансијског утицаја сразмерног растућој економској моћи Кине, Индије, Русије, Бразила и Јужноафричке Републике, била је црвена нит дводневног самита земаља познатих као група БРИКС у Дурбану.

Споразум пет земаља у којима живи 43 одсто светског становништва, са укупним резервама од готово четири и по билиона долара, усмерен је на дугорочни програм стратешке сарадње, изградњу институција и форума као алтернативи онима којима доминира Запад. Конкретни изрази тих тежњи је иницијатива за оснивање БРИКС развојне банке, као директан изазов доминацији Светске банке и Међународног монетарног фонда, као и оснивање Пословног савета, за развој дугорочног програма стратешке сарадње земаља БРИКС, посебно у области енергије и промоцији зелених технологија.

Пут од заједничке иницијативе до њене реализације, међутим, није једноставан. Иако је реч о земљама са убрзаним растом, тешкоће усаглашавања заједничких циљева произилазе из разноликости њихових пет економија, спољних политика, политичких система, али и међусобног ривалитета. Реализацију пројекта развојне банке прати тешки процес договарања око износа капитала и размера доприноса појединих земаља – да ли они треба да буду пропорционални величини државе, једнаки, или је могуће да се утврди капитал од 10 милијарди долара који, подељен на једнаке делове износи две милијарде по земљи.
УЛАГАЊА ПРЕМА подацима УН, директне стране инвестиције у земље БРИКС достигле су прошле године 263 милијарде долара, што чини 20 процената глобалних иностраних улагања, за шест одсто више него 2000. године.

Упркос разликама, земље БРИКС уједињује спознаја о њиховој економској моћи, која се огледа и у већој трговинској размени унутар групе. Она је са 27 милијарди долара 2002. године порасла на 282 милијарде долара 2012, а до 2015. би, како се процењује, могла да нарасте на 500 милијарди долара.

Земље БРИКС су разматрале и оснивање фонда међудржавне помоћи. Реч је о фонду од 100 милијарди долара, помоћу којег би, у случају погоршања платног биланса неке земље, остали могли да искажу међудржавну подршку. Притом се не ради о буџетским средствима него о новцу централних банака.Предложена је да би Кина допринела са 41 милијардом долара, Русија, Индија и Бразил са по 18 милијарди и Јужноафричка Република са пет милијарди долара.

– Ми смо нови феномен у свету који хитно захтева уравнотеженији поредак – закључио је домаћин скупа, јужноафрички председник Џејкоб Зума.