Русија и земље БРИКС-а желе да поправе стање светске економске архитектуре. Русија ће током председавања Г-20 предложити мере за повећавање инвестиција и нове моделе решавање проблема презадужених земаља. Међу стручњацима влада уверење да председавање Русије дефинитивно може узицати на нову расподелу снага у свету.
Од 1. децембра 2012. до 30. новембра 2013. Русија ће председавати групом Г-20 – клубом чије су чланице најјаче економије света. Ове земље остварују 90% светског БДП, 80% светске трговине и у њима живи две трећине светског становништва.
Представник руског председника задужен за организацију скупа Г-20 и начелник Управе за стручне послове председника Русије, Ксенија Јудајева, изјавила је за RBTH да ће се састанак групе Г20 одржати у Санкт Петербургу 5. и 6. септембра 2013. године. Пре тога планирано је одржавање билатералних састанака средином овог месеца у Москви. Русија ће на међународној економској конференцији „Промовисање економског раста и одрживог развоја“ званично представити своје приоритете током председавања групом Г-20.
[pullquote_right]
Тренутно смо сведоци да су активности ММФ и Светске банке очигледно прозападно усмерене. Међутим, ово усмерење мора се исправити у корист земаља у развоју и чланица БРИКС-а, а на Русији је да искористи период док председава групом Г20 како би покренула ствари у том правцу.
Генадиј Чуфрин, ИМЕМО
[/pullquote_right]
Председник Путин је недавно најавио да ће „главни задатак током председавања Русије бити фокусирање на оне активности које воде ка економском расту и отварању нових радних места“. У складу са овим приоритетима, Русија намерава да отвори расправу у вези са агендом која је уобичајена на скуповима Г-20, где су заступљене следеће теме: стање светске економије, отварање нових радних места, реформа међународног монетарног система, стабилност глобалног тржишта, промоција међународног развоја, јачање мултилатералне размене и борба против корупције.
Русија предлаже две нове теме: „Финансирање инвестиција као основа за економски раст и отварање нових радних места“ и „Модернизација националних система државног задуживања и управљања сувереним дугом“.
Враћање поверења инвеститора остаје кључно питање на које Русија током свог председавања треба да обрати посебну пажњу, каже руски министар финансија Антон Силуанов. Разумљива је његова забринутост за овај проблем. Економски раст у предводницима светске економије – укључујући и Кину – и даље је успорен. Земље на јужном ободу Европске уније су у рецесији. Стога није изненађење што водећи инвеститори не журе да уђу у ризик од губитка новца у вртлогу друге кризе. Већину земаља у развоју, првенствено у Латинској Америци, ова ситуација посебно погађа.
[pullquote_left]БРИКС је већ припремио садржајан пакет квалитетних предлога за реорганизацију кључних међународних институција, пре свега финансијских и економских. У промовисању реформе међународне финансијске архитектуре земље БРИКС-а немају у виду само сопствене интересе.[/pullquote_left]
На питање RBTH, како види побољшање светске финасијске архитектуре, Силуанов је изјавио да ће током председавања Русије доћи до расправе о формули по којој ММФ рачуна своје квоте. До сада, учешће Русије у капиталу ММФ износи 2,8%, док је учешће Сједињених држава 17%, а Европске уније 30%. „БДП би требало да буде одлучујући фактор приликом расподеле поменутих квота“, рекао је Силуанов.
Овакав став деле БРИКС, Сједињене Државе и још неке чланице групе Г-20. Мање европске државе, са друге стране, имају примедбе на овакав начин обрачуна квота, јер страхују да ће њихове квоте у ММФ бити драстично смањене. Тренутна расподела квота у ММФ није у складу са реалношћу: земље у развоју нису оно што су биле пре 5-10 година, објаснио је Силуанов и додао: „Природно је што те земље желе више утицаја у оквиру ММФ и светског финасијског система“.
Поред тога, специфичност председавања Русије биће самит БРИКС-а (група пет земаља чије се економије интензивно развијају – Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република) који ће се одржати на маргинама самита Г20 у Санкт Петербургу. БРИКС је већ припремио садржајан пакет квалитетних предлога за реорганизацију кључних међународних институција, пре свега финансијских и економских.
У промовисању реформе међународне финансијске архитектуре земље БРИКС-а немају у виду само сопствене интересе. „БРИКС узима у обзир широк спектар интереса свих економија и земаља у развоју“, изјавио је Владимир Давидов, директор Института за Латинску Америку Руске академије наука (РАН) и дописни члан РАН. „Доказ за ово јесте програм за реформисање ММФ и Светске банке који су предложиле чланице групе БРИКС. Он треба да ојача положај читаве групе у кључним структурама међународног финансијског управљања“, рекао је Давидов.
Професор Генадиј Чуфрин, дописни члан Инситута за међународну економију и међународне односе РАН (ИМЕМО), верује да ће Русија, као председавајућа групе Г20, имати одличну прилику да увећа улогу БРИКС-а у актуелном односу снага. „Тренутно смо сведоци да су активности ММФ и Светске банке очигледно прозападно усмерене. Међутим, ово усмерење мора се исправити у корист земаља у развоју и чланица БРИКС-а, а на Русији је да искористи период док председава групом Г20 како би покренула ствари у том правцу“, изјавио је овај стручњак.
21. децембар 2012. Јуриј Панијев
Руска реч
