Брисел бесан због Ципраса

Нови премијер Грчке Алексис Ципрас супротставио се саопштењу Европског савета у коме се прети новим санкцијама и оштро критикује Русија у име свих држава ЕУ, а да при том нико Атину ништа није питао. Протест Атине јасна је порука Бриселу да иако није одушевљен избором грчких грађана мора озбиљно да узме нову левичарску владу.

Да више ништа неће бити као раније говори и чињеница да је сада и Кипар саопштио да се не слаже са саопштењем Могеринијеве против Русије и да ни Никозију, као ни Атину нико није ништа питао. Викторијас Пападопулос, портпарол кипарске владе изјавио је да је саопштење било послато у Никозију у последњем часу и да је влада имала само три сата да да своје мишљење што је веома кратак рок.

Из Брисела је стигло објашњење да је саопштење састављено на основу ставова око којих су се све државе ЕУ сложиле 18. децембра на самиту у Бриселу. Сириза тада није била на власти, а то што се влада у Атини променила зачудо изгледа није интересовало бриселску бирократију. Порука Брисела у сажетом облику гласила је: Ако нисте изричито рекли да се не слажете, сматра се да се слажете.

“Бољшевик” из Атине

Самом Алексису Ципрасу приписују се лажне изјаве типа “спреман сам да пролијем крв” како би се наметнула слика бољшевика који седи у Атини. Не случајно, најважније од свега је да средња класа у земљама ЕУ, она која највише носи терет кризе, не стекне симпатије према новом грчком премијеру. Уместо симпатија треба јој наметнути страх од “црвених” који конфискују и национализују имања.
Намеће се питање да ли овако важна саопштења у Бриселу по аутоматизму издају и састављају секретарице у Европском савету или је занемаривање оних који се не слажу – било намерно и представља политички чин.

Протест из Атине многи западни медији, углавном у рукама крупних медијских група и корпорација, видели су као први знак озбиљног политичког размимоилажења између ЕУ и остатка Атине приписујући Ципрасу да будућу улогу неке врсте руског “Тројанског коња” у Европској унији.

Брига је велика: како ће, после долазака левице на власт у Атини, ЕУ наставити да води своју спољну политику у функцији интереса САД и НАТО и индустрије наоружања?

“У марту ће за доношење нових санкција против Русије бити потребна сагласност Грчке”, забринуто је констатовао на пример немачки “Франкфуртер Рундшау” чија је идеја да ЕУ треба да осуди грчку коалицију која је у недељу преузела власт у Атини.

Алексис Ципрас, јасно је од почетка, не чита међународне догађаје кроз исте наочаре као његов претходник. Криза у Украјини за њега је далеко сложенија него што то Брисел тврди. Умешаност и одговорност САД и америчких корпорација за рат у овој земљи је евидентна.

Све то значи да ће нови министар спољних послова Никос Коциас представљати претњу једногласју у Бриселу због права сваке државе да употреби вето приликом доношења одлука. Штавише, можда чак охрабрити и друге шефове дипломатија да га следе. Ова “брига” није без основе јер су привреде бројних чланица ЕУ, укључујући и Немачку, тешко погођене због санкција против Русије.

На питање да ли ће Грчка употребљавати вето нови шеф грчке дипломатије Коциас рекао је јуче само да ће “грчки став бити демократски”. Многи се сада сећају да је Ципрас, у време када је био кандидат за председништво у Европској комисији, изјавио да Украјина треба да буде мост између Русије и Запада и осудио украјинску владу у којој седе и неки неонацисти.

Забринут и Вашингтон

Новом политиком Грчке забринут је и Вашингтон јер је извесно да ЕУ више неће моћи тако глатко, као до сада, да следи америчку спољну политику, поготову ову у Украјини. “Та политика не води рачуна о европским интересима, ни о интересима европских пољопривредника” , каже грчки евро-посланик Димитрис Пападимулис.

С друге стране, лидер десне и националистички оријентисане Независне странке Грчке Панос Каменос који је у коалиционој влади са Ципрасовом Сиризом изјавио је: “НВО са запада, уз подршку немачке и фондација као што је она Клинтонова, изазвале су кризу у Украјини, где је легална влада свргнута државним ударом”.

У грчкој владајућој коалицији постоји јединство око Украјине и то ће јако закомпликовати живот ЕУ, НАТО-у и САД. Због тога је пропагандни рат против Ципрасовог “лика и дела” већ почео. Његова странка Сириза назива се систематски “екстремном левицом” иако је њен програм идентичан програму рецимо француских социјалиста 1981. године. У међувремену социјалисти су у свим земљама постали социјалдемократе и подржавају неолиберални модел “тржишта које се само организује” записан у уставу ЕУ као “свето правило”.

Н. Јокић – Вести