Кинеска инвестициона офанзива на Србију се наставља. Након што је компанија „Шандонг линглонг” са српским државним званичницима потписала споразум о изградњи фабрике гума у Зрењанину, што је инвестиција вредна 870,4 милиона евра, најављују се нова улагања. Тако је Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, поводом петогодишњице од оснивања иницијативе „Један појас, један пут” рекла да су кинеске компаније уложиле пет милијарди евра и да очекује нове инвестиције.
Такође, кинески „Зијин” слови за фаворита на тендеру који је држава расписала за Рударско-топионичарски басен „Бор” (РТБ), а кинески амбасадор Ли Манчанг недавно је у Зрењанину изјавио: „Будите уверени шта сам вам рекао, запамтите, доћи ће још више кинеских инвестиција”.
Нема сумње да ће сви кинески пројекти у Србији бити под будним оком Брисела, а сарадња Београда и Пекинга све чешћа је тема европских медија. Тако је „Политико” недавно објавио да је за Србију предност сарадње са Кином очигледна, а то је очајничка потреба за улагање у инфраструктуру. Мотиви Кине су мало другачији – Пекинг повећава свој политички и економски утицај у земљама које ће једног дана бити пуноправни чланови Европске уније, пише овај бриселски портал.
Наводе да су путеви и економија највећа страст председника Србије Александра Вучића и да му званични Пекинг помаже у томе да своју страст претвори у реалност.
И док Бриселу, на пример, није сметало да у земље Европе само од почетка ове године стигну 22 милијарде долара кинеских инвестиција, Србија се и званично због економске сарадње са Кином нашла на скенеру Европске комисије. Пре свега регулативе која се тиче доделе државне помоћи. Од доласка кинеског ХБИС-а у „Железару Смедерево” Европска комисија већ је водила два поступка против Србије због челика. И после антидампинг истраге и контроле државне помоћи, Србија није морала да плати никакву казну, јер су се оба процеса завршила у нашу корист. Како показује финансијски извештај компаније „ХБИС Србија”, донација, дотација и субвенција за ову компанију током 2017. године није било. И у извештају Комисије за контролу државне помоћи наводи се да је државна помоћ челичној индустрији у Србији – нула динара.
Да пројектом „Нови пут” свиле није одушевљен Међународни монетарни фонд (ММФ) признала је недавно Кристин Лагард, директорка ове институције. Лагардова је упозорила на ризик од финансијских тешкоћа и задужености земаља укључених у изградњу инфраструктурних пројеката у оквиру ове кинеске иницијативе.
Драгана Митровић, професорка Факултета политичких наука (ФПН) и руководилац и оснивач Центра за студије Азије и Далеког истока, каже да унија већ дуже време са великим резервама прати кинеске економске иницијативе са 11 земаља чланица ЕУ које сарађују са Кином, али и у преосталих пет, које нису чланице, али су у оквиру иницијативе „16 плус један”.
– Прошле године покренута је и административна процедура ЕК у вези са проценом пројекта модернизације пруге Београд–Будимпешта, будући да на њега има низ примедби. ЕУ и њени званичници већ недвосмислено оптужују Кину да подрива политичко и економско јединство Уније. И то кроз јачање економског и, преко њега, политичког утицаја на поједине чланице, да подрива приступне процесе земаља кандидата и оних које настоје да то постану подстичући нетржишне начине пословања који су повољан оквир за корупцију. Унија оптужује Кину и за увлачење ових земаља у замку презадужености – оцењује професорка Митровић.
– Европска комисија је усвојила прописе који налажу посебну пажњу сваке државе чланице у случајевима да Кина покуша да дође до стратешке инфраструктуре – додаје. – Брисел би и од Србије, као земље кандидата, тражио да поштује те исте стандарде, иако ми то формално још не морамо да чинимо – сматра наша саговорница.
– Кина, с друге стране, сматра да ЕУ овим заправо жели да заштити своју интересну економску зону и зону свог доминантног политичког утицаја, истичући да је ово сарадња која користи и овим земљама, Кини, али и ЕУ – каже Митровићева. – Уколико би дошло до реализације неких нових кинеских инвестиција, ЕУ би сигурно имала примедбе и притискала би Србију, било додатним проверама и истрагама, или слањем директних и индиректних политичких порука и захтева – упозорава наша саговорница.
– С друге стране, Кина је у међувремену у свом окружењу доживела непријатна одустајања од пројеката предвиђених иницијативом појас и пут. Неке владе су одустале од сарадње управо из већ наведених разлога и сметњи које види ЕУ. Кина ће зато настојати да појача активности на другим тачкама и покаже да је, ипак, велики број земаља, укључујући и Србију, и даље оран да се одазове на сваку њену иницијативу – закључује Митровићева.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс