ЕУ се све брже креће ка претварању у федеративну државу, где где ће европске земље изгубити остатке свог политичког и економског суверенитета. Економска криза и политичка воља Брисела гурају земље ЕУ ка пројекту Сједињених Европских Држава. Јасно је да су федерализатори Европе извукли неопходне поуке из искуства СССР и САД.
Како би се европске земље лишиле чак теоријске могућности да изађу из нове централизоване структуре, Брисел уништава њихов државни суверенитет не само одозго, преко пооштравања фискалне дисциплине и предаје економске политике у руке Европске комисије, већ и одоздо, преко регионализације која лишава европске земље могућности утицаја на политику локалних религиозних органа власти. Под маском развоја локалне самоуправе ЕУ уништава централу администрацију европских земаља. Чинило би се, шта може да омете регионе да једноставно врате власт у престоницу ако буде потребно? Евопски руководиоци узели су у обзир ову могућност и за поптуно уништавање националних држава покренули су пројекат формриања европских региона.
За разлику од обичних области, грофовија или региона, европски региони су структуре које се састоје од делова разних земаља. Европски региони ће имати посебне развојне програме и значајни ниво самосталности у односу на националне владе.
Међу европским политичарима ретко се могу наћи они који поседују довољно смелости и жеље да се супротставе фактичком уништавању суверенитета евопских држава. У Француској за очување суверенитета и националног идентитета бори се десна партија на челу са Мари Ле Пен. У Великој Британији не само опозициона Партија независности Уједињеног Краљевства, већ и чланови владе почели су да иступају против планова ЕУ. Државни секретар за питања локалне самоуправе Ерик Пиклз оптужио је ЕУ за покушај да избрише Енглеску са карте и обећао да ће се на све начине супротстављати диктату Брисела.
Од источноевропских земаља само Мађарска покушава да се супротстави процесу уништавања суверенитета и растварања националног идентитета. Без обзира на то што ЕУ с времена на време показује Будимпешти бесплатан сир у облику теоријских перспектива стварања мађарских етничких аутономија у суседним државама, Будимпешта не жури да подржи иницијативе за федерализацију ЕУ. Могуће да мађарски политичари нису толико наивни да сматрају да Брисел само чека повољан случај да укине Трианонски споразум из 1920. и да обнови Велику Мађарску и схватају да парчање земље на ситне регионе иде на руку само европској централној власти. После склапања Трианонског споразума Мађарска је изгубила две трећине територије и трећину становништва, али очувала се као држава. Ако се планови европских федералиста остваре, Мађарске, као ни других европских држава више неће бити, оне ће престати да постоје као субјекти међународног права. Очигледно управо таква перспектива наводи мађарског премијера Виктора Орбана да одустане од сарадње са ММФ, трпи економске санкције Брисела и да тражи геополитичке савезнике ван ЕУ.
У новембру прошле године Агела Меркел је изјавила да ће једном Европска комисија постати влада, а Европски парламент парламент. Дан ове трансформације постаје све ближи, а ЕУ све више личи на мишоловку за земље које падају на обећања европског благостања. Које земље ће успети да се спасу, а које ће нестати са карте света и слити се у јединствену европску државу, сазнаћемо ускоро.
Валентин Миндрешеску,
