Брисел опет прети Србији због Русије

У ЕУ губе стрпљење зато што се наша земља чврсто држи неутралног става Београда према украјинској кризи. Појачаће се притисци да уведемо санкције Русији

ЕВРОПСКА унија појачаће наредних недеља притиске на Србију, како би променила неутралан став према украјинској кризи и увела санкције Русији – сазнају „Новости“.

Како преносе наши извори из дипломатских кругова, дисциплиновање Београда ићи ће на два колосека: да се обезбеди кооперативност српских власти када следеће године преузмемо председавање ОЕБС (који треба и да буде главни посредник између Брисела и Москве) и да се активира дежурна претња да ће преговори са ЕУ бити одложени за годину дана, ако Београд не промени став према Кремљу.

Из државног врха за „Новости“ поручују, пак, да се позиције Србије неће мењати. Први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић каже нам да, без обзира на очекивања из ЕУ, Србија остаје при неутралној политици према кризи у Украјини:

– Наш циљ је да се постепено усаглашавамо са заједничком спољном и безбедносном политиком Брисела, а до тада ћемо водити самосталну политику. ЕУ јесте наш први, али не и једини спољнополитички циљ и очекујем да наши европски партнери имају разумевање за специфичне позиције и интересе Србије.

НЕ ПУЦАЈМО СЕБИ У НОГУ

ЗА Душана Пророковића, из Центра за стратешке алтернативе, Влада Србије има само један могући пут – а то је да задржи курс неутралности: – Увођење било каквих санкција Русији био би пуцањ у сопствену ногу. Уосталом, Брисел прети празном пушком и ни на који начин не могу да нас санкционишу зато што не следимо њихову политику.

Министар без портфеља задужен за ЕУ Јадранка Јоксимовић каже за „Новости“ да статус кандидата за чланство носи са собом одређене обавезе у погледу усаглашавања заједничке спољне, безбедносне и одбрамбене политике, садржане у поглављу 31. Међутим, додаје она, право је сваке суверене земље да има и шири спољнополитички оквир у којем се креће на међународној сцени:

– Влада је и приликом заузимања става полазила од стратешког опредељења Србије да постане чланица ЕУ, а санкцијама се нисмо придружили због садржаја и квалитета политичких и економских односа Србије и Русије, од чега су полазиле и многе чланице ЕУ у својим одлукама.

У којој мери Запад губи стрпљење према Србији и може ли постати непријатно „вруће“ између бриселског чекића и руског наковња, по мишљењу професора међународног права Предрагу Симићу, биће јасније после Вучићевог пута у Берлин и посете Сергеја Лаврова Београду:

– Очигледна је нервоза Брисела због дешавања у Украјини, а колико ће тврдо ЕУ да иде према Србији, зависиће и од коначног става Немачке, која је такође у незгодној позицији и није баш рада да заоштри односе са Москвом.

Симић не искључује ни могућност да се са стране подигну тензије на политичкој сцени.

Новости