ЕВРОПСКА унија, а ни Светска трговинска организација немају право да нас условљавају када је реч о производњи и промету ГМО. Нас притискају представници амбасада и моћних ГМ компанија, који у Србији делују и преко неких међународних финансијских институција. И много јаче земље од Србије имају доста проблема да се одбране, јер је велики политички притисак, али и моћан финансијски лоби компанија које згрћу енормне профите продајући семе ГМО.

Овако за „Новости“ објашњава професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института у Београду, „пацку“ од стране Европске комисије, која је у свом Извештају о напретку Србије констатовала да наша регулатива о ГМО није усклађена са европским стандардима.

– Европска банка за обнову и развој хтела је да издвоји 40 милиона долара да „подупре“ увођење ГМО у Србију и на Балкан – истиче проф. др Шеварлић. – Што те паре не би дали за субвенције нашим пољопривредницима уместо моћним ГМ компанијама. Европска унија нема право да нас уцењује, а ми немамо потребу да мењамо постојећи Закон о ГМО, јер нисмо ни близу пријема у чланство ЕУ. Уз то, Мађарска је мењала устав да би се заштитила од ГМО, а осам земаља у ЕУ уопште не производи ГМО.

Важећим законом о ГМО у Србији су забрањени увоз, прерада, промет и производња таквих производа, а како незванично сазнајемо, „кувају“ се измене закона. Како сматра професор Шеварлић, Влада Србије би требало јавно да се изјасни и да организује референдум о овом питању, као што је већ три пута урађено у Швајцарској.

ГРАДОВИ

У Србији је 111 општина и градова донело декларације против ГМО. Како каже професор Шеварлић, ове општине чине 85 одсто укупног становништва наше земље.