Белгијски Брисел тајмс објавио је репортажу о Србији у ванредном стању уз навод да је наша зрмља водец́а међу кандидатима за Европску унију. Саговорница је била Биљана Стојковић, професорка на Биолошком факултету.
Ванредно стање је већ средином марта прогласио председник Александар Вучић како би се борио против вируса и минимализовао његов утицај на економију.
Према Управном одбору Адвокатске коморе Србије, ванредно стање је уведено неуставно, без формалног одобрења парламента. Европски парламент је такође протестовао против те одлуке. Бројни посланици послали су 9. априла отворено писмо комесару за проширење Оливеру Вархеију и изразили забринутост због ситуације у Србији, посебно због претње слободи медија.
Вархеји је упитан за став око прилично екстремних мера током ванредног стања у Србији и какав утицај оне могу имати на изгледе земље око чланства у ЕУ. Европска комисија досад није одговорила на писмо. На ранг-листи слободе медија “Репортера без граница” у 2020. Србија се нашла на позицији иза Мађарске.
– У време владавине председника Александра Вучића, Србија је постала земља у којој је често опасно бити новинар и где лажне вести постају све већом брзином још видљивије и популарније – стоји у извештају “Репортера без граница”.
Професорка на Биолошком факултету у Београду Биљана Стојковић истакла је да се заиста чини како се права природа политичких режима у свакој држави света открива у доба кризе.
– Оно што чујемо од председника је да је он спасилац чија је дужност да се брине о нама. Оно што се, уопштено говорећи, дешава у Србији типично је за ауторитарни режим. Власт шири атмосферу панике и користи своје медије за јачање моц́и председника. Председник Вучиц́ одлучује које ц́е хитне мере бити примењене у наредних неколико дана, која ц́е се медицинска опрема купити, одакле ће се набављати залихе и у основи о свему око излажења из пандемијске ситуације – рекла је Стојковићева.
Kао и у већини европских земаља, школе, универзитети, ресторани и тржни центри затворени су од почетка ванредног стања, али Стојковић друге оштре мере описује као непотребне јер се граниче с милитаризацијом друштва.
– На почетку ванредног стања, грађанима је било забрањено да излазе на улице током неколико сати у току дана, а током викенда су били потпуно затворени у својим куц́ама. Најгора и понижавајуц́а мера односила се на старије грађане који су били још ограниченији у свом кретању – додаје Стојковић.
Иако је број заражених последњих дана смањен, Србију је вирус погодио више него друге земље Западног Балкана.
– Ти подаци намећу питање да ли су најригорозније мере у региону оправдане и да ли су се исти резултати могли постиц́и применом блажих ограничења људских права. Чини се да влада у Србији користи епидемију као изговор да суспендује права и да искористи ситуацију у политичке сврхе. Десетине људи је током кризе ухапшено и оптужено да не поштује правила самоизолације. Познато је да неки од ових људи критикују владајуц́у странку и владу. Многи од њих осуђени су на две или три године затвора у брзинским суђењима путем Скајпа, супротно кривичном закону – каже Стојковићева.
Медији су добили наредбу да не извештавају о пандемијским подацима из невладиних извора. Новинар који је писао о условима у једној болници ухапшен је, а затим пуштен, али чека суђење. Реакција грађана на друштвеним медијима и реакција Европске комисије приморали су владу да повуче уредбу.
На питање како очекује да ц́е Европска комисија реаговати на писмо посланика и да ли ц́е то утицати на преговоре о приступању ЕУ, Стојковићева каже да у Србији има пуно људи посвец́ених европским вредностима који се радују уласку земље у ЕУ.
– Међутим, осећамо да је ЕУ изгубила интересовање за Србију посматрајући са стране антидемократске промене у земљи. Сигуран сам да важни људи у ЕУ знају шта се дешава у Србији, али из неких разлога одлучили су да не реагују. Препознавање да политички систем у Србији не испуњава критеријуме ЕУ сигурно ц́е, у кратком року, негативно утицати на преговоре о приступању, али би могло дугорочно побољшати ситуацију. Знам да промена зависи од наше унутрашње политичке борбе, али треба нам помоц́ ЕУ – тврди професорка Стојковић.
Brusselstimes, Директно рс
