Најављени гасовод за руски гас, „Турски ток“ је једна од опција за обезбеђивање више извора и праваца снабдевања Европске уније, али ће бити нужно да уговори и пројекат буду усаглашени с прописима Европске уније о јавном конкурсу за извођаче.
Нужно је и да власништво над гасоводом буде раздвојен од дистрибуције гаса, указала је Европска комисија.
Како су истакли извори у Бриселу, „Европска комисија с Русијом ради у склопу циља Енергетске уније, и то се одвија имајући у виду и промену до које је дошло када је Русија саопштила да зауставља изградњу гасовода Јужни ток“.
Та питања су, како је напоменуто, „сада поново на радном столу и она се наново сагледавају“.
Ана Каиса Иткоинен, портпаролка европског комесара за енергетику Аријаса Кањетеа, изјавила је такође да „стручне службе Европске комисије тек проучавају добијене основне информације о пројекту тог гасовода, посебно оне које се односе на његову економску исплативост и остварљивост са становишта закона и прописа“.
„Такође очекујемо да се поштују обавезе из постојећих споразума о гасу“, нагласила је она.
ЕУ мора да схвати да Балкан не може без руског гаса
Она је тиме одговорила на питање новинара да ли је за изградњу гасовода „Турски ток“ нужна сагласност Европске комисије, имајући у виду најаву Русије да ће, како изгледа, изградњу тог гасовода финансирати преко компаније „Гаспром“, и да је Грчка саопштила да је вољна да у њему учествује.
„Европска комисија у сваком случају очекује да тај пројекат буде у складу с правилима Европске уније, нарочито за јавне тендере за градитеље гасовода и за приступ дистрибутивним мрежама“, рекла је портпаролка европског комесара.
Званичници Европске комисије су замољени да оцене да ли то што су Мађарска и Грчка, заједно са Србијом, Македонијом и Турском, прошле недеље у Будимпешти потписале изјаву о сарадњи у енергетици и о спремности да учествују у изградњи гасовода „Турски ток“ представља „у извесном виду нарушавање јединства Европске уније“.
Одговор је гласио да је Европска комисија била позвана и да су њени стручњаци присуствовали том састанку као посматрачи.
„Наш је став да је обезбеђивање извора снабдевања енергијом у том региону (Југоисточне Европе) од кључног значаја, то се наглашава у стратегији Енергетске уније коју је ЕУ усвојила прошлог месеца. Чињеница је и да тај регион има велику тежину, што је Европска комисија показала и тиме што је сазвала састанак посебне радне групе на високом нивоу земаља Средње и Југоисточне Европе с циљем повезивање гасне инфраструктуре тог подручја“, рекла је Ана Каиса Иткоинен.
Стручњаци настављају рад на томе и поднеће извештај на следећем састанку те радне групе на високом политичком нивоу, у јуну у Хрватској.
Каиса Итконен и други званичници Европске комисије су такође објаснили да, пре било какве оцене, Европска комисија мора тачно да види какве би улоге и какви би уговори појединих земаља били утаначени пројектом „Турски ток“.
Како су подвукли, чак су и руски председник Владимир Путин и грчки премијер Алексис Ципрас прошле недеље саопштили да је пројекат „Турски ток“ још у раној фази.
„Турски ток“: Алтернатива за гас или нова главобоља Европе
На опаску да представници Европске комисије наглашавају важност снабдевања енергијом из разних извора и разним путевима снабдевања, док је руска компанија Гаспром ставила до знања да ће изградњом „Турског тока“ престати испоруке руског гаса преко Украјине, званичници Европске комисије су прецизирали да је за ЕУ од кључне важности обезбеђивање снабдевања енергијом Средње и Југоисточне Европе.
Каиса Итконен је указала на то да је Европска комисија на састанку Радне групе на високом нивоу земаља та два рагиона, укључујући Србију, почетком ове године у Софији предочила да те земље морају обезбедити снабдевање енергијом из три различита извора.
„Радним групама је сада постављен задатак да сагледају могућа решења и ‘Турски ток’ је једна од опција. Зато би сада коментари били преурањени, а неке чланице ЕУ су показале јасан интерес за тај пројекат“, нагласила је Каиса Итконен.
Извори у Бриселу су навели да у ЕУ чекају да се подробније информишу о чему су се руски председник и грчки премијер договорили прошле недеље у Москви о изградњи и финансирању гасовода „Турски ток“.
Пре тога, подвучено је, Европска комисија не може коментарисати финансирање „Турског тока“.
На питање о поређењу проблема напуштеног пројекта гасовода „Јужни ток“ и могућих сличних проблема „Турског тока“, портпаролка Итконен је подвукла да ту јесте важно питање јавних тендера.
„Али, још ништа није потписано, не зна се какви ће бити уговори и сам пројекат, те Европска комисија и не може говорити о конкретним питањима `Турског тока`“, рекла је она.
Упитана да ли Европска комисија сматра да правила ЕУ за изградњу гасовода може да наметне и Турској, која није чланица ЕУ, званичници Европске комисије су рекли да је Турска посматрач у Енергетској заједници која окупља чланице ЕУ и земље Југоисточне Европе.
На тврдњу једног бугарског новинара да је прошлонедељна изјава министара пет земаља у Будимпешти о решености да учествују у изградњи „Турског тока“ била „јасан покушај да се заобиђе оно о чему се договарала Радна група на високом нивоу у Софији“ и на питање какав је политички став Европске комисије о томе, званичници Европске комисије су подвукли да су били позвани, те да су и учествовали на састанку у Будимпешти.
У рад те групе земаља, како је речено, могу бити позване и друге чланице ЕУ, треће земље, као и заинтересоване компаније.
Спутник
