Међународни уговор је правни акт, производ сагласности воља два или више субјеката међународног права изражене преко надлежних органа држава у циљу стварања реципрочних права и обавеза.
Наш Закон о закључивању и извршавању међународних уговора (Службени гласник РС бр. 32/2013) у члану 2. дефинише појам међународног уговора. Према наведеној законској одредби међународни уговор је уговор који Република Србија закључи у писаном облику са једном или више држава или са једном или више међународних организација, регулисан међународним правом, без обзира да ли је садржан у једном или више међусобно повезаних инструмената и независно од његовог назива.
Бечка конвенција о уговорном праву (Уредба о ратификацији Бечке конвенције о уговорном праву Сл.лист СФРЈ – Међународни уговори и споразуми бр. 30/72) у члану 1. регулише домашај те Конвенције тако што каже да се она примењује на уговоре између држава, док се у чл. 2 ст.1 тачка а) наводи да израз «уговор» означава међународни споразум закључен писмено између држава, који је регулисан међународним правом, било да је садржан у једном инструменту или у два или више инструмената међусобно повезаних, без обзира на његов посебан назив.
Дакле, и према домаћем закону као и према Бечкој конвенцији о уговорном праву, уговорне стране код међународних уговора могу бити само субјекти међународног права, а то су искључиво државе или међународне организације (којима је признат статус субјекта међународног права).
Бриселски споразум су парафирали Председник Владе Републике Србије и Хашим Тачи, наводни премијер самозване и самопроглашене републике Косово. Наведени Споразум према основној дефиницији међународних уговора никако не може бити међународни уговор из разлога што није закључен између две државе – као два субјекта међународног права. Гледано из угла међународног јавног права, ради се о непостојећем уговору, из разлога што за настанак таквог међународног уговора у време његовог закључења није био испуњен суштински битан услов, а то је да су обе уговорне стране субјекти међународног права.
Након дивљачког бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта, Савет Безбедности УН је 10.06.1999. године усвојио Резолуцију 1244 која је изричито предвидела да је Косово и Метохија интегрални део Републике Србије, потврдивши «приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету» Републике Србије, као правног следбеника СР Југославије, како је наведено и у Хелсиншком документу.
Одлуке Савета безбедности су обавезујуће за све државе-чланице Уједињених нација, што је прописано одредбом чл. 25 Повеље УН.
Пре него што је парафиран Бриселски споразум, на основу Платформе коју је донео Председник Републике, Народна скупштина РС изгласала је Резолуцију о основним принципима за политичке преговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији. Иако Платформа врви од неуставних решење, Резолуција Народне скупштине се ипак у својој преамбули позвала и на Резолуцију СБ 1244. Резолуција Народне скупштине је обавезујућа за све државне органе и организације и може бити измењена једино новом Резолуцијом Народне скупштне РС, што је наведено у тачки 6 исте.
Током преговора који су вођени у Бриселу између Председника владе РС Ивице Дачића и Хашима Тачија, уз посредовање високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, а такође и после закљученог Споразума, званичници западних земаља и Европске уније су готово углас, небројено пута понављали и поручивали да нико од Србије не тражи да призна државност Косова. Међу њима су: амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби, сама висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер, немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм и многи други.[i]
Иако је само себе прогласило независном државом, тзв. Косово то наравно није. Ради се о територији Републике Србије која се, супротно основном начелу Хелсинсшког акта о неповредивости граница, сама прогласила државом. Влада Републике Србије је 14.02.2008. године донела Одлуку којом је поништила све противправне акте о проглашењу једностране независности (“Службени гласник РС”, број 18/08, од 14.02.2008.), позивајући се на Устав РС, на Повељу УН, норме међународног права, резолуцију СБ УН 1244 и друге резолуције, утврдивши да се ради о радњама и актима које представљају «насилно и једнострано отцепљење дела територије Републике Србије, и да су зато неважећи и ништави».
Одлука Владе је накнадно потврђена и одлуком Народне скупштине Републике Србије где је констатовано да се ради о грубом кршењу међународног права, а пре свега Повеље УН, Завршног акта из Хелсинкија и Резолуције 1244 СБ УН (“Службени гласник РС”, број 19/08, од 18.02.2008.) Из наведених разлога тзв. Косово није и неће постати субјект међународног права и чланица Организације уједињених нација. Самим тим парафирани Бриселски споразум никада не може имати статус међународног уговора, ма како по форми и начину закључивања личио и подсећао на такав уговор.
Бриселски споразум јесте и тек ће бити предмет анализа и процена у различитим поступцима који ће се водити или се већ воде пред надлежним државним органима. Између осталог, покренут је и поступак за оцену уставности Бриселског Споразума пред Уставним судом Републике Србије.
Да ли ће се Уставни суд упустити у мериторно расправљање везано за оцену уставности Споразума, за сада је још неизвесно. То зависи од тога да ли ће тај Суд наћи да се ради општем правном акту у смислу одредбе чл. 167 ст.1 тач.1 Устава.
Оно што је за грађане Републике Србије битно, како за данашњи нараштај тако и за генерације које тек долазе, је да се благовремено схвати опасност евентуалног заузимања правног става да се у конкретном случају ради о међународном уговору, било потврђеном или непотврђеном. Уколико би било који државни орган Републике Србије, а нарочито Уставни суд, званично заузео такав правни став, то би значило да је и тај орган прекршио важећи Устав јер би тиме признао да један део Републике Србије, и то управо онај који се налази у отвореној и противправној сецесији, јесте субјект међународног права тј. држава.
Заузимање таквог става у судским и сличним одлукама државних органа Републике Србије било би опасно и штетно по интересе наше земље у будућности јер би аргументи да Србија није признала државност Косова тиме били озбиљно уздрмани, а нашим противницима, којих није мало, би то послужило као чврст доказ о признању косовске државности.
Ово није покушај да се одбрани издајнички Бриселски споразум, већ покушај да се спречи даље задавање разарајућих удараца на уставноправни систем Републике Србије.
Бриселским споразумом српски народ на КиМ и остали грађани лојални Републици Србији буквално су предати у руке српским крволоцима, приученим касапима, убицама и терористима. Он представља срамну издају српског народа, његовог националног идентитета, државе, важећег Устава. Обзиром да су сва решење која нуди Бриселски споразум у несагласју са важећим Уставом РС, савршено је јасно да ће и закон који се донесе у циљу спровођења Бриселског споразума бити такође неуставан. Зато би Уставни суд морао спремно да дочека доношење тог правног акта о имплементацији Споразума и хитно, по службеној дужности, покрене поступак оцене уставности и тиме спречи примену Споразума.
Сви они који су решили да отерају Србију са Косова и Метохије треба да знају да је Косово српско и да ће увек остати српско и да ће се српска држава вратити и на тај део своје територије, у својој пуној снази, са свим својим институцијама и правним поретком. Наш народ каже: отето – проклето! Управо због тога, неопходно је да сви државни органи Републике Србије приликом одлучивања и заузимања правних ставова у вези са Бриселским споразумом, имају у виду примаран интерес Републике Србије гледано и из угла међународног права, те да је, у том смислу, неопходно оставити отворен пут борби која ће се непрекидно водити за српско Косово и Метохију и поновно стављање истог под пуну јурисдикцију српске државе.
———————————————————————————————-
[i] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:431198-Kirbi-Srbija-nije-priznala-Kosovo-a-nismo-to-ni-trazili;
http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/eston:-ne-trazim-i-necu-traziti-da-nikolic-prizna-kosovo_374359.html;
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=24&nav_category=640&nav_id=708150
http://www.europa.rs/mediji/najnovije-vesti/1327/EU+ne+tra%C5%BEi+priznavanje+Kosova+.html
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/259026/Nemacka-ne-trazi-od-Srbije-da-prizna-Kosovo
Славка Којић
Никад граница
Управо тако!